Šta su to nove, supernove, kilnove i hipernove? Znate li razliku
- Detalji
- Kategorija: Zvezde
- Datum kreiranja: ponedeljak, 28 mart 2022 19:57
- Autor Aleksandar Zorkić
Kada je posmatrao zvezdano nebo jedne noći 1573. godine Tiho Brahe, najveći posmatrač predteleskopse ere, uočio je jednu potpuno novu zvezdu, pa ju je tako i nazvao: „nova zvezda“, ali na latinskom koji je u ono vreme bio službeni jezik nauke: „nova stella“. Taj naziv se primio za sve nove zvezde, tj. one koje blesnu na nebu i potom se polako ugase.
Opširnije: Šta su to nove, supernove, kilnove i hipernove? Znate li razliku
Write comment (0 Comments)
Svedočili smo o Velikom potamnjenju 2019-te godine. Betelgez, crveni superdiv u zimskom sazvežđu Oriona je pomenute godine ušao u fazu potamnjenja do tada nezabeleženo od kad se prate promene sjaja. Nakon navedenog događaja, usledio je kratak porast u sjaju a zatim, avgusta 2020-te, usledilo je novo takozvano Sekundarno potamnjenje. Ubrzo joj je porastao sjaj u jesen te godine. Zvezda je nastavila da sija sve jače da bi ovih dana dostigla petogodišnji maksimum i što je u skladu sa promenama tokom ciklusa koji se prati već duže od sto godina.
Krenimo od premise: Zemlji za jedan krug oko ose treba 23 sata, 56 minuta i 4,09053 sekunde – to se zove siderički period – a obim joj iznosi 40.075 km. Dakle, površina Zemlje na ekvatoru se okreće brzinom od 450 metara u sekundi, što će reći oko 1670 kilometara na sat. Moja zgrada na Novom Beogradu se, međutim, okreće nešto manjom brzinom i ja to osećam: ako je kosinus od 45º jednak 0,707, onda je brzina na 45 stepeni približno 0,707 × 1670 = 1180 km/h. Ta brzina opada kako se ide dalje na sever. Dok stigneš do Severnog pola, brzina spinovanja će biti jako spora – trebaće ti čitav dan da se okreneš u mestu.
Profesor Miroslav Filipović, sa Univerziteta Zapadni Sidnej, sa svojim kolegama prvi je koji je detektovao takav jedan ostatak. Blesak supernove dogodio se u prostoru između Mlečnog puta i Velikog Magelanovog oblaka. Objekat nosi katalošku oznaku J0624–6948 i ima oblik prstena prečnika oko 150 svetlosnih godina.
Promenljive zvezde su one koje, više ili manje pravilno, menjaju svoj sjaj tokom vremena a koje se meri satima, danima, pa i godinama, s tima da ta promena nije posledica nekih pojava u atmosferi Zemlje. Od svih postojećih zvezda svega jedan posto njih su promenljive.
Plejade su nebeski dragulj, najlepši koji se na nebu može videti golim okom. Ili dvogledom. Dvogled je idealan za Plejade, zato što teleskopi imaju po pravili veće uveličanje pa je vidno polje manje i u njega ne može da se smeste sve zvezdice ovog jata. Potražite Plejade, sada je vreme za njih.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
