Earendel iz sazvežđa Cetus
- Detalji
- Kategorija: Zvezde
- Datum kreiranja: ponedeljak, 04 april 2022 00:08
- Autor Draško Dragović
Kako su izgledale zvezde kada je svemir bio star jedva 900 miliona godina? Pa, koliko god se činilo neverovatnim, na to pitanje već imamo odgovor. Zahvaljujući orbitnom teleskopu 'Hubble' (HST), tim istraživača na čelu s B. Welchom otkrio je zvezdu čijoj je svetlosti trebalo 12,9 milijardi godina da stigne do nas. Zvezda, označena kao WHL0137-LS, neformalno je nazvana Earendel i vidimo je kako je izgledala kada je kosmos imao samo 7% svoje trenutne starosti. Impresivno. Međutim, kako je moguće da 'Hubble' može da detektuje pojedinačnu zvezdu na takvoj udaljenosti? Zar na toj daljini nisu vidljive isključivo galaksije i njihova jata?
Opširnije: Earendel iz sazvežđa Cetus
Write comment (0 Comments)
Ostareli Svemirski teleskop Habl se i posle više od 30 godina plodnog rada i dalje dobro drži. Niko ne sumnja da će ga novi, savremeniji i moćniji JWST prevazići preciznošću i obiljem podatka kada konačno proradi punom snagom, ali za sad se i Habl odlično drži. Upravo je postigao podvih snova. Snimio je zvezdu na rekordnoj udaljenosti, na daljini sa ivice mašte. Pazite, radi se o neverovatnom podvigu. Zvezda zvana Earendel, daleko je 28 milijardi svetlosnih godina od nas. Još jednom 28 milijardi svetlosnih godina, a stara je 12,9 milijardi godina – i više ne postoji. Gledamo zvezdu koja se davno ugasila. Ipak ona je kako se računa 50, pa možda čak i 500 puta masivnija od Sunca. I više miliona puta je sjajnija. Kako je sve to uopšte moguće???
Svedočili smo o Velikom potamnjenju 2019-te godine. Betelgez, crveni superdiv u zimskom sazvežđu Oriona je pomenute godine ušao u fazu potamnjenja do tada nezabeleženo od kad se prate promene sjaja. Nakon navedenog događaja, usledio je kratak porast u sjaju a zatim, avgusta 2020-te, usledilo je novo takozvano Sekundarno potamnjenje. Ubrzo joj je porastao sjaj u jesen te godine. Zvezda je nastavila da sija sve jače da bi ovih dana dostigla petogodišnji maksimum i što je u skladu sa promenama tokom ciklusa koji se prati već duže od sto godina.
Krenimo od premise: Zemlji za jedan krug oko ose treba 23 sata, 56 minuta i 4,09053 sekunde – to se zove siderički period – a obim joj iznosi 40.075 km. Dakle, površina Zemlje na ekvatoru se okreće brzinom od 450 metara u sekundi, što će reći oko 1670 kilometara na sat. Moja zgrada na Novom Beogradu se, međutim, okreće nešto manjom brzinom i ja to osećam: ako je kosinus od 45º jednak 0,707, onda je brzina na 45 stepeni približno 0,707 × 1670 = 1180 km/h. Ta brzina opada kako se ide dalje na sever. Dok stigneš do Severnog pola, brzina spinovanja će biti jako spora – trebaće ti čitav dan da se okreneš u mestu.
Profesor Miroslav Filipović, sa Univerziteta Zapadni Sidnej, sa svojim kolegama prvi je koji je detektovao takav jedan ostatak. Blesak supernove dogodio se u prostoru između Mlečnog puta i Velikog Magelanovog oblaka. Objekat nosi katalošku oznaku J0624–6948 i ima oblik prstena prečnika oko 150 svetlosnih godina.
Promenljive zvezde su one koje, više ili manje pravilno, menjaju svoj sjaj tokom vremena a koje se meri satima, danima, pa i godinama, s tima da ta promena nije posledica nekih pojava u atmosferi Zemlje. Od svih postojećih zvezda svega jedan posto njih su promenljive.
Plejade su nebeski dragulj, najlepši koji se na nebu može videti golim okom. Ili dvogledom. Dvogled je idealan za Plejade, zato što teleskopi imaju po pravili veće uveličanje pa je vidno polje manje i u njega ne može da se smeste sve zvezdice ovog jata. Potražite Plejade, sada je vreme za njih.
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
