Plejade su nebeski dragulj, najlepši koji se na nebu može videti golim okom. Ili dvogledom. Dvogled je idealan za Plejade, zato što teleskopi imaju po pravili veće uveličanje pa je vidno polje manje i u njega ne može da se smeste sve zvezdice ovog jata. Potražite Plejade, sada je vreme za njih.

Kako da nađete Plejade

Krenite od moćnog sazvežđa Orion koje od sada pa do proleća dominira nebom i nije ga teško uočiti zbog karakterističnog oblika i njegovih sjajnih zvezda. Pronađite Pojas Oriona i krenite u pravcu sjajne zvezde Aldeberan. Ako je vedro vreme dalje ćete se i sami lako snaći jer su Plejada upadljive.

Plejade su poznate još od najdavnijih vremena. Šest zvezda iz ovog jata vidljivo je golim okom, dok pri posebnim uslovima ovaj broj raste na  devet, a na  potpuno čistom noćnom nebu može se videti čak i 12 zvezda (1579. god, pre otkrica teleskopa, astronom Mestlin je precizno nacrtao položaje 11 zvezda, a kasnije je Kepler nacrtao tačan položaj čak 14 zvezda iz ovog jata). Najraniji zapisi o ovom jatu potiču od Hesioda, iz 800 godne pre nove ere (vezano su za poljoprivredu i smenu godišnjih doba). Homer spominje Plejade u svojoj Odiseji, a pomenute su i u Bibliji.

Naziv 'Plejade' dolazi iz grčke mitologije. To su sedam kćeri Atlanta i Plejone koje progoni Orion sve dok ih Zevs ne pretvori prvo u golubice, a zatim u zvezde. (Orion je takođe stavljen na nebo gde nastavlja večno da progoni lepe Plejade, ali nikad ih ne stiže). Po Homeru pojava ovih zvezda na nebu (maj) označava bezbedan period za plovidbu koji prestaje u novembru kada i Plejade odlaze sa noćnog neba. Slično govori i Hesiod kada savetuje mornare da se "ne otiskuju na pučinu kad se Plejade, bežeći od Oriona, spuste u more". Njihovo japansko ime je Subaru, što će kasnije postati i marka automobila, po njima, a i jedna japanska opservatorija na Havajima nosi to ime) Stari evropski nazivi pokazuju da je ovo jato upoređivano sa kokoškom sa pilićima. U drugim narodima postoje i druga imena i poređenja. Starogrčki filozofi – Endokus iz Knidosa i Aratos iz Phainomena, smatrali su ih posebnim sazvežđem.

Najnovija posmatranja pokazala su da se ovo jato sastoji od preko 1000 zvezda, većinom bledih, rasejanih na polju od oko 2 stepena. U poređenju sa drugim otvorenim jatima gustina im je prilično mala.

Maglina Plejada je plavičaste boje, što ukazuje na to da je ovo refleksiona maglina i ona reflektuje svetlost sjajnijih zvezda iz njene blizine. Postojanje magline u ovom zvezdanom jatu potvrđeno je tek pomoću spektrografa kada je uočeno da spektar magline predstavlja preciznu kopiju spektara zvezda iz njene okoline.

Prema najnovijim proračunima starost Plejada iznosi 115 miliona godina. Procenjeno je da će Plejade kao jato postojati još samo oko 250 miliona godina; posle tog perioda raširiće se kao pojedinačne zvezde ili višestruku sistemi.

Udaljenost Plejada se danas procenjuje na 444 svetlosnih godina.

Imena sedam najuočljivijih Plejada

Ovo jato izgleda vezano i koncentrisano ka svom centru, zvezde su raspoređene po različitoj sjajnosti i ima veliki broj zvezda. Neke od zvezda rotiraju veoma brzo: 150 do 300 km/s na svojoj površini što je zajedničko za sve zvezde glavnog niza određenih spektralnih tipova (A i B). Zbog ovakve rotacije ove zvezde su nalik sferoidima.

Uočeno je postojanje nekoliko belih patuljaka u ovom zvezdanom jatu. Njihovo prisustvo izaziva nedoumicu zbog evolucije zvezda: kako može da postoji beli patuljak u tako mladom jatu? Pošto nije registrovan samo jedan beli patuljak već više njih, gotovo je sigurno da su ove zvezde oduvek bile članovi jata (nisu “uletele” u jato). Po teoriji evolucije zvezda stoji da beli patuljak ne može imati masu veću od 1,4 solarnih masa (Čandrasekarova masa) jer bi u suprotnom kolabirale usred sopstvene mase. Međutim, takođe je poznato da zvezde ovakve mase evoluiraju vrlo sporo – treba im bar milijardu godina do finalnog stupnja, a ne samo 100 miliona godina, koliko su Plejade stare.

Poređenje prividnih veličina Meseca i Plejada.

Jedino moguće objašnjenje je da su ovi beli patuljci bili nekad masivniji i da su brže evoluirali, međutim, iz nekog razloga (jaki solarni vetrovi, susret sa nekim susednim objektima ili brza rotacija) su izgubile najveći deo svoje mase. Još jedna mogućnost je da su dobar deo svoje mase izgubile usled formiranja planetarnih maglina. Bilo kako bilo, konačni ostaci zvezda su stigli ispod Čandrasekarove mase i onda prešli u stadijum belog patuljka u kome se i sad nalaze.

Osnovno o Plejadama

Plejada u predanjima

Fotografije Plejada u AM