Brzina bekstva sa ili od nekog nebeskog tela (planete, Sunca, galaksije…) je određena masom i jačinom njegovog gravitacionog polja.
Write comment (0 Comments)
Ove godine, Steward opservatorija (Arizona, Sjedinjene države) obeležava 50-tu godišnjicu od prve detekcije pulsara magline Rak u optičkom domenu (vidljiva svetlost).
Opširnije: Pulsar magline Rak snimljen veoma brzom kamerom
Write comment (0 Comments) 
Eta Karine spada u najpoznatije zvezde bar što se profesionalnih astronoma tiče. Ona je decenijama meta brojnih velikih teleskopa, a omiljen je cilj Svemirskot teleskopa Habl koji je s vremena na vreme snima već 25 godina. Ona je astrofizičarima nepresušni izvor podatka iz kojih oni uče kako svoj život žive velike zvezde.
Opširnije: Nov Hablov snimak opasne gigantske Zvezde
Write comment (0 Comments) 
Međunarodni tim astrofizičara, uključujući istraživače sa Džodrel Benk observatorije Univerziteta Mančester (Velika Britanija) je nedavno otkrila veoma neobičan zvezdani par i koji je već milionima godina u stanju stalnih erupcija.
Opširnije: Divovski međuzvezdani mehur u Andromedinoj galaksiji postaje sve veći
Write comment (0 Comments) 
Čak i ljudi koji su jako daleko od astronomije znaju da postoje zvezde prve i ne-prve veličine: ovi izrazi su se nekako odomaćili. Ali o zvezdama svetlijim od prve veličine: nulte pa čak i negativne veličine, jedva da su čuli; većini se čini nelogičnim da zvezde negativne veličine budu najsjajnije svetiljke na nebu, te da je naše Sunce 'zvezda minus 27. veličine'. Drugi možda u tome vide čak i izvrtanje koncepta negativnog broja...
Write comment (0 Comments) 
Sunce, levo i Sirius
Sirius je najsjajnija zvezda na noćnom nebu Zemlje. Njena prividna veličina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,6 svetlosnih godina. Ime ove zvezde vuče poreklo od staro-grčke reči Σείριος Seirios, u značenju užaren, usijan. To je jedna od nama najbližih zvezda, a i dalje se približava Suncu tako da joj lagano rase sjaj i to će trajati sledećih 60 000 godina. Nakon toga, rastojanje između Siriusa i Sunčevog sistema će početi da raste, ali će ipak Sirius i dalje biti najsjajnija zvezda na nebu Zemlje (izuzimajući Sunce) sledećih 210 000 godina.
Opširnije: Sirius - najsjajnija zvezda noćnog neba
Write comment (0 Comments) 
Za nekoliko desetina takvih zvezda astronomi znaju godinama, ali sada se u njihovom vidokrugu pojavila nova i najbrža od svih do sada poznatih hiperbrzih zvezda. Njena oznaka je LAMOST, njena masa 8,3 solarne mase, a njena brzina iznosi 568 kilometara u sekuni.
Opširnije: Brza zvezda koja beži iz naša galaksije
Write comment (0 Comments) 
Iz daljine gledano mnogi događaji u svemiru nas ispunjavaju dubokim osećanjem poštovanja, lepote i straha prema divljoj i nesputanoj snazi prirode.
Opširnije: Lepote svemira: smrt zvezde
Write comment (0 Comments) 
Proučavajući starost, kretanje i sastav zvezda naučnici su u stanju da objasne kako su nastale pojedine strukture Mlečnog puta. Baš na osnovu toga i dolaze do zaključka o dramatičnom događaju od pre deset milijardi godina. Jedna galaksija, četiri puta manja od naše, bila je uvučena u Mlečni put, rastrgnuta gravitacionim silama a njene zvezde su se raspršile i na kraju nastanile u Mlečnom putu, svom novom domu.
Write comment (0 Comments) 
Svako svemirsko otkriće nekog astronoma, pored tolike sile teleskopa i zemaljskih i svemirskih, predstavlja podvig za sebe, ali neka od njih imaju i poseban naučni značaj jer omogućavaju ili bar doprinose rešavanju pojedinih kosmičkih zagonetki. Nedavno je do takvog otkrića došao brazilski astronom Denilso Camargo. I to ne jednog, nego čitavih pet.
Opširnije: Nova zbijena jata i rešavanje galaktičkih zagonetki
Write comment (0 Comments)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
