Svi koji imalo parate astronomiju znaju da u kosmosu postoje monstruozna tela nemerljive energije. Kada gigantska zvezda na kraju svog životnog veka eksplodira svojim sjajem zaseni čitavu galaksiju, a svuda oko sebe izlije prsten svojih spoljnih omotača gasova i prašine. Taj prsten se strelovito širi i tako nastaju neka od najlepših umetničkih dela prirode. 

Ostatak međugalaktičke supernove između Velikog Magelanovog oblaka i Mlečnog puta.

Ostatke supernovih nalazimo u svim galaksijama i oni su predmet pomnog izučavanja  astrofizičara. Ali postoje i gigantske zvezde koje su spletom gravitacionih uticaja izbačene iz svojih matičnih galaksije i koje su se otisnule u međugalaktički prostor, gde na kraju i okončaju svoj život u glamuroznoj eksploziji i u svemir otisnu ogromne količine svog materijala. To su intergalaktičke supernove. Međutim, ni jedan ostatak eksplozije neke intergalaktičke supernove u susedstvu Mlečnog puta nije opažen – sve do sada!

Profesor Miroslav Filipović, sa Univerziteta Zapadni Sidnej, sa svojim kolegama prvi je koji je detektovao takav jedan ostatak. Blesak supernove dogodio se u prostoru između Mlečnog puta i Velikog Magelanovog oblaka. Objekat nosi katalošku oznaku J0624–6948 i ima oblik prstena prečnika oko 150 svetlosnih godina. 

Naravno, posle svakog interesantnog i značajnog otkrića sledi niz novih osmatranja koja za cilj imaju da potvrde ili ospore otkriće. U ovom drugom slučaju traže se druga objašnjenja uočene pojave. Recimo, neki astronomi polaze od pretpostavke da se zapaženi objekat zapravo nalazi unutar Mlečnog puta, ali tim profesora Filipovića daje prednost svojoj teoriji. 

Prof. Filipović u Nasinoj opservatoriji avionu SOFIA

Po njoj zvezda koja je eksplodirala izašla je iz Velikog Magelanovog oblaka pre nekih 40 miliona godina, a eksplodirala je pre dve do sedam hiljada godina. Verovatno se radi o supernovoj tipa 1a što je slučaj kada mala zvezda, beli patuljak, usisava materijal od obližnje velike zvezda a što konačno dovodi do eksplozije i izlivanja prstena zvezdanog materijala.

Ovaj ostatak, kaže prof. Filipović, ima oblik veoma pravilnog kruga što znači da se njegovom širenju ništa ne suprotstavlja, to jest da se u tom širenju on ne sudara sa oblacima ili objektima sa kojima bi stupio u interakciju. Taj prstenoliki objekat se, prema tome prostire u praznom, međugalaktičkom prostoru. Prof. Filipović procenjuje da se između Mlečnog puta i Velikog Magelanovog oblaka nalazi još desetak takvih međugalaktičkih ostataka supernovih.

Naravno, ovaj objekat će biti meta novih osmatranja i ubuduće. Prof. Filipović je uveren da su on i kolege pravilno objasnili ovaj objekat. Ipak „Ako se taj objekat, kaže prof. Filipović, ne proširi u narednih 10 do 15 godina – onda nemam pojma što bi to moglo biti“

Članak o otkriću intergalaktičke supernove objavljen je u NewScientist

M. Filipović: Principles of Multimessenger Astronomy