Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...
<< 5. Kontaminacije 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
6 Neproverene tehnologije samoodrživih staništa
One će moći da se koriste i za kosmičke kolonije, ali će ih svakako biti najpametnije isprobati najpre na kolonijama blizu Zemlje, gde je moguće brže i lakše priteći u pomoć u slučaju potrebe.
- ISS nije samoodrživo stanište. Oni čak nemaju mogućnost ni da operu svoj veš, već im se svaki put šalje novi sa Zemlje a stari se baca. Sva mokraća, kaka i ostalo đubre baca se u transportni brod koji kasnije biva poslat u atmosferu gde sagoreva bez ostatka.
- Ljudski otpad može da bude problematičan u malim staništima. Iako se urin lako reciklira, bez mnogo problema, sa kakom je stvar mnogo teža, te se na ISS ona odlaže u transportnu letilicu 'Прогресс' predviđenu za rashod.
- Regulacija atmosfere je teška u zatvorenom prostoru. U ISS se nalaze složeni sistemi za regulaciju okruženja sa brojnim filterima koji treba da se izbore sa različitim opasnim gasovima koji nastaju u zatvorenoj stanici (amonijak, vodonik-cijanid, aceton, vodonik-hlorid, azot-oksid, ugljen-monoksid, azot-dioksid, kao i mnoge druge) kao i da obezbede odgovarajući nivo kiseonika. Ako stvari krenu loše na ISS (kao što se već dešavalo nekolikoputa u prošlosti) lako bi mogli da im pošaljemo rezervne delove ili dodatni kiseonik sa Zemlje, ali to ne bi bilo moguće na Marsu.
Povezanost komponenti sistema za kontrolu okoline i održavanje života na ISS (ECLSS). Kiseonik proizvodi sisrem 'Eлектрон' koji se nalazi u modulu 'Звезда' i jedan slični u američkom modulu 'Destiny'. CO2 uklanja ruski sistem 'Воздух' na 'Звезди', zajedno sa dva sistema na američkom segmentu ISS.
Tri krucijalna sistema za održavanje života na ISS tokom testiranja: prva dva su za pročišćavanje vode a treći je za generisanje kiseonika.
- Mikroorganizmi su problematični u zatvorenom staništu. S tim problemom su se prvi susreli Sovjeti na 'Союзу'. Na stanici ISS preduzete su brojne mere radi kontrolisanja broja mikroorganizama, uključujući održavanje atmosfere što suvljom i redovno je filtrirajući. (Ako ova tema nekog posebno interesuje, neka za početak vidi ovo Microbial Colonization of Space Stations).
Ovo nije pizza već kolonije gljivica prikupljenih na ISS.
Svi ovi problemi su rešivi, ali zahtevaju kompleksnu mašineriju za njeno funkcionisanje. Postoje brojne ideje za samoodrživa staništa koja bi koristila brojne prirodne metode, kao što su američka 'Biosphere 2', Esina 'Mellisa' i ruska 'БИОC-3', ali sva su ona veća od prvih zamišljenih staništa, i nijedna još nije 100% tehnološki proverena u kosmosu.
'Biosphere 2', prvi pokušaj samoodrživog staništa. Eksperiment je 2011. propao ali je mnogo naučeno. Imao je površinu 1,3 hektara! Imao je 1.900 m2 kišnih šuma, 1.300 m2 travnate savane, 850 m2 okeana sa koralnim grebenom, 1.400 m2 pustinje i 2.500 m2 poljoprivrednog sistema.
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: 7. Teško je napraviti samoodrživ sistem
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
