Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...
<< 4. Prašina i peščane oluje 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
5 Kontaminacija
Gotovo je neizbežno da će kolonija na Marsu na kraju kontaminovati čitavu planetu zemaljskim mikroorganizmima. Na današnjem nivou tehnologije, ne vidi se način kako bi to moglo da se izbegne. Svaki čovek u proseku ugošćava oko 100 triliona mikroorganizama u makar 40.000 različitih varijacija[1]. I životni prostor takođe ima svoje mikroorganizme, a ima ih i u hrani, u zemlji, opremi, a lebde i u vazduhu.
Neki od njih mogu da se razmnožavaju na površini, posebno lišajevi[2], a neki izdržljivi mikroorganizmi, poliekstremofili, u stanju su da prežive u marginalnim staništima ledenih slanih rastvora koji mogu da se formiraju tokom jutra i večeri. Pojedine vrste se sasvim fino osećaju u ljudskom okruženje, ali poseduju zapanjujuće skrivene sposobnosti da prežive u ekstremnim uslovima[3]. Roveri i lenderi mogu da se preventivno sterilišu, ali ljudi – ne.
Kriptoendolit unutar stene na Antarktiku.
Ako si 'običan' astronaut, vojno ili tehničko lice, to te neće mnogo pogađati. Ali dole na Zemlji, postaćeš poznat kao deo ekipe koja je nepovratno zagadila Mars. Mediji bi vas uzeli na zub i verovatno ćete kroz čitavu budućnost ljudske povesti ostati zabeleženi kao ljudi koji su kontaminirali Mars kao prvi kolonizatori jedne planete.
Nažalost, bilo bi teško, ili nemoguće, otkriti da li su neki od oblika života pronađenih na planeti uveženi sa Zemlje ili su 'domaći' (mnogi mikroorganizmi sa Zemlje su jedva istraženi). Takođe, veoma je komplikovano izvoditi eksperimente koji traže biološke tragove u Marsovim depozitima, od kojih su neki dovoljno osetljivi da detektuju jednu aminokiselinu u gramu tla.
Kontaminacija bi takođe mogla da utiče na snabdevanje vodom.
Postoji takođe i mogućnost da pod uticajem radijacije organizmi na površini evoluiraju u nove oblike opasne po ljude, zato što su tamošnji uslovi toliko različiti (jako UV zračenje, kosmički zraci, itd.). Posle nekoliko godina oni bi mogli da se vrate na Zemlju, zadržavajući i dalje sposobnost da preživljavaju u ljudskom okruženju, ali sa dodatnim sposobnostima stečenim evolucijom na površini Marsa.
Kontaminacija bi mogla da nastupi na više načina.
- Staništa nisu potpuno samoodrživa – npr. možda će se posle više godina boravka na Marsu pojaviti potreba odlaganja nekakvog ljudskog otpada van staništa – ili izvođenje nekih bioloških eksperimenata koji zahtevaju dužu izloženost otvorenom prostoru.
- 'Curenje' skafandera – problem je u sledećem: što je skafander fleksibilniji, to znači da ima više pregiba i zglobova, iz kojih neminovno mora da makar malo 'curi' vazduh. Da li je moguće imati mikroorganizme u skafanderu a izbeći da nekako izlaze napolje kroz zglobove?
- Hermetički otvori – Možda će jednom biti moguće i to, ali do tada niko nije uspeo da konstruiše ulazni/izlazni otvor kroz koji ne izlazi određena količina vazduha. Suitport otvori se konstruišu više da u unutrašnjost staništa ne ulazi spoljna prašina nego da ne izlazi pomalo vazduha. Prema današnjoj tehnologiji, prilikom svakog ulaska ili izlaska u spoljni prostor izađe i oko 25 litara vazduha (to je samo ~0,025 m3).
- Nesreće – uvek postoji verovatnoća nekog nesrećnog slučaja tokom boravka na površini. Takođe je moguće i da se kosmički brod sruši prilikom sletanja. Čak i ako posada preživi, moguća je velika kontaminacija. Ako svi poginu, onda o kontaminacij ne treba ni pričati.
[1] Grozno ali istinito: čoveka čini 90% mikroba i 10% njegovih ćelija.
[2] Organizmi sastavljeni od algi i gljiva (simbioza), ali nisu biljke!
[3] Bakterije Pyrolobus fumarii mogu da prežive temperaruru od preko 120°C; Deinococcus radiodurans može da izdrži smrtonosno kosmičko i rendgensko zračenje, a Natronobacterium snažne kiseline.
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | U nastavku: Neproverene tehnologije samoodrživih staništa
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
