23.7.2024.

Kada sam bio u Americi, u mnogim novinama i časopisima (recimo, Wired) često sam nailazio na meni jako zabavne i šaljive, ali često i veoma praktične tekstove, koje sam uvek sa zanimanjem čitao. Preneću jedan, koji ima lepu spregu praktičnog i naučnog znanja.

Kao prvo i najvažnije, šansa da se nađeš u situaciji da se ispred tebe nalazi atomska naprava u kojoj otkucava satni mehanizam je stvarno nikakva. Ali ipak, recimo da si postao neki Džems Bond i da MORAŠ da upotrebiš sve svoje znanje i veštinu da bi deaktivirao atomsku bombu, evo ti nekoliko korisnih saveta:

1 Preseci žice koje vode od baterije ili okidača/tajmera do detonatora. Baterija će uvek ličiti na bateriju, a tajmer je onaj uređaj koji odbrojava unazad. Ali budi oprezan: To je uvek najpipaviji deo bombe – i mesto gde se najčešće kriju zamke (ona igra sa crvenom/plavom žicom polazi baš odavde).
2 Skloni neutronski okidač. To će ti uvek ličiti na neki mali disk ili loptu. Ne pokušavaj da pojedeš to, jer se radi o plutonijumu ili nekom sličnom visoko radioaktivnom materijalu, čiji je posao da izazove lančanu reakciju. Nakon ovog koraka bomba i dalje može da eksplodira, ali se neće desiti Hirošima.
3 Ukloni konvencionalni eksploziv. To je prvi deo koji izaziva buuuum. U oružju koji prave države, to će biti neki od tipova IHE (Insensitive High Explosive), i on je prilično bezbedan za rukovanje. Ali u nekim uređajima kućne radinosti, to bi moglo biti mnogo nestabilnije. Samo ti treba sigurna ruka ...
4 Razdvoj mase U-235. To će biti dve male ali veoma teške kriške metala – uranovog izotopa. Ako se one suviše približe jedna drugoj, nastala kritična masa će izazvati poplavu zračenja i ti ćeš umreti. Držeći ih odvojene, svaka od njih će emitovati samo relativno bezazlene alfa–čestice – sa kriškama ćeš moći da rukuješ čak i bez rukavica ako si ih zaboravio. Svako parče urana stavi u zasebne metalne sanduke i čekaj nekog od zvaničnih organa.
5 Ako nijedan od ovih recepata ne radi, pozovi nas i objasni gde si zapeo.

 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 11 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 1 dan ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...