Astronautika: misije

Ko prati AM zna da o 'Voyagerima' pišem već decenijama. Svake godine makar nekoliko priča. Pošto je 'Voyager 2' skoro godinu dana leteo bez ikakvog kontakta sa Zemljom, dobra vest je da smo ponovo svi zajedno. Ova sonda je znatno bliža Suncu od svoje sestre, sporija je, ali pribavlja više podataka jer joj radi više instrumenata.

1
Peta tačkica levo pa malo desno je Zemlja i vidim se ja kako mašem s Novog Beograda.

29. oktobra 2020. NASA je ponovno uspostavila kontakt sa svojom letilicom 'Voyager 2', lansiranom sa Zemlje u leto 1977. Sonda se trenutno nalazi na skoro 20 milijardi km od Zemlje. Nalazi se van heliopauze, ili graničnog područja, gde prestaje da se oseća uticaj Sunca i počinje međuzvezdani medijum. Svemirska sonda stara 44 godine ostavljena je da mesecima leti samostalno dok su ljudi popravljali radio-antenu koja njome upravljaju.

Za gotovo 500 meseci od kada je NASA poslala 'Voyager 2' na put, sonda je odletela van granica ljudskog istraživanja posetivši sisteme Urana i Neptuna i, na kraju, međuzvezdani kosmos.

Prošlog marta, američka agencija je bila prisiljena da isključi svoje jedino sredstvo za komuniciranje milijardama kilometara preko neba do svog robotskog ambasadora. Večeras će zemaljska tišina prestati, jer će NASA ponovo uključiti taj komunikacioni kanal, vraćajući čovečanstvu sposobnost da pozdravi svog udaljenog istraživača.

Zbog pravca u kojem leti iz Sunčevog sistema, 'Voyager 2' može da prima naredbe sa Zemlje jedino preko jedne antene na čitavoj planeti. Zove se DSS 43 i nalazi se u Kanberi u Australiji. Ona je deo mreže Deep Space Network, ili DSN, koja zajedno sa stanicama u Kaliforniji i Španiji pomaže Nasi i savezničkim kosmičkim agencijama da ostaju u kontaktu sa asmadom robotskih kosmičkih letilica koje istražuju sve, od Sunčeve korone do područja Kuiperovog pojasa van orbite Plutona. (Blizanac 'Voyagera 2', 'Voyager 1', može da komunicira sa druge dve DSN stanice.)

Round-trip komunikacija sa 'Voyagerom 2' traje oko 36 sati – 17 sati i 55 minuta u jednom pravcu.

DSS 43 je 70-metarska antena koja radi još od 1973. Davno je već viđena za apgrejdovanje, pogotovo obzirom na nove robotske misije koje su početkom ove godine krenule na Mars i još više na one koje se pripremaju za lansiranje radi proučavanja drugih svetova u mesecima i godinama koje dolaze. Zato je prošle godine ta antena isključena i rastavljena, iako je gašenje predstavljalo značajan rizik za gerijatrijsku sondu 'Voyager 2'.

2
Ovde ja pratim rad sa roverima i interesantnim međuplanetnim sondama. Na slici se vidi da je trenutno održavana veza preko DSS 14 velike antene u Goldstonu sa 'Voyagerom 1'

Kao i sve u 2020, ono što je trebalo da bude normalan apgrejd antene bio je sve samo to ne. Obično bi menadžeri misije u Nasinoj Laboratoriju za mlazni pogon u Kaliforniji poslali oko 30 stručnjaka da nadgledaju prepravljanje tanjira. No ograničenja uvedena tokom pandemije kovid-19 smanjila je tim na četvoricu.

Na stanici u Kanberi, posada koja je radila na nadogradnji morala je da bude razdvojena u tri manja tima, rekao je Glen Nagle, manadžer kanberskog Deep Space Communication kompleksa. 'Tako da je uvek postojao pomoćni tim za slučaj da se neko razboli i da taj tim staviš u izolaciju, a drugi tim stiže i pokriva ih.' Takođe su podelili timove na jutarnje i večernje smene kako bi se osiguralo socijalno distanciranje.

3
Antene u Kamberi i raspušteni objekti zagađenja naše atmosfere metanom.

4
Popravka kamberske antene DSS 43 prečnika 70 metara.

 

5

6
Disk 'Sounds of Earth' tokom montaže na 'Voyager 2' pre lansiranja 1977.

Mada je tokom gašenja 'Voyager 2' mogao da pozove kuću preko manjih antena u Kamberi, niko preko njih nije mogao da pošalje neku komandu sondi. Da je nešto pošlo po zlu na sondi tokom godine, NASA bi bila nemoćna da to popravi.

Iako NASA nije bila u stanju da pošalje potpune naredbe 'Voyageru 2', poslala je krajem oktobra letilici jednu probnu poruku kada je antena bila već gotovo ponovno sastavljena. Uređaj na brodu nazvan Command Loss Timer, nešto poput prekidača Dead man switcha, koristi se da pomogne brodskom računaru da utvrdi da li je izgubila kontakt sa Zemljom i da li treba da se zaštiti padanjem u oblik elektroničke hibernacije. Oktobarski test je resetovao tajmer i uspešno potstakao sondu da nastavi s radom.

'Mislim da su svi konačno odahnuli,', izjavio je Nagle. 'Bili smo vrlo sretni što smo mogli da potvrdimo da letilica još uvek razgovara s nama.'

Rad je dobio visoke ocene od Nasinih zvaničnika u Sjedinjenim Državama.

'Ljudi iz DSN-a u Kanberi napravili su izvanredan posao u uslovima pandemije kako bi nadogradili DSS 43', rekla je Suzanne Dodd, rukovodilac projekta misije 'Voyager' i direktorka Uprave za međuplanetnu mrežu u Laboratoriju za mlazni pogon. “Imam 100-postotno poverenja u tu antenu, da će dobro da radi još nekoliko decenija. Dugo nakon što 'Voyageri' utihnu.'

I 'Voyager 1' i 'Voyager 2' drže rekorde za najudaljenije letilice i za najduže operativne misije. 'Voyager 2' je imao nekoliko 'štucanja' tokom poslednjih godina, ali još uvek pristojno radi, otkrivajući granice koje odvajaju naš Sunčev sistem od ostatka galaksije Mlečni put.

'Sretala sam naučnike koji se bave astrofizikom kako proučavaju podatke 'Voyagera' i pokušavaju da ih povežu sa podacima koje im šalju zemaljski teleskopi ili neki svemirski teleskopi,' kaže je Doddova. 'Nekako je uzbudljivo ići sa planetarne misije na heliofizičku misiju i sada, praktički u astrofizčku misiju.'

Dok 'Voyager 2' nastavlja sa putovanjem (prevaljujući dnevno preko 1.320.000 km), gospođa Dodd i njene kolege se pripremaju da isključe grejač jednom od njegovih naučnih senzora, instrumentu za niskoenergetske čestice[1]. Time će se osigurati da ograničeno napajanje sonde može da održava njene ostale vitalne sisteme, posebno komunikacionu antenu, dovoljno toplima za funkcionisanje.

Iako Doddova shvata da će poduzimanje takvih koraka smanjiti naučne rezultate svemirske letilice, sada je ipak glavni cilj dugovečnost.

'Izazov više nije u novoj tehnologiji ili velikim otkrićima', kaže Doddova. 'Izazov je u tome da sonda radi što je moguće duže i da šalje naučne podatke što je duže moguće.'

Tim procenjuje da obe letilice mogu da rade još četiri do osam godina, a NASA je prošle godine timu odobrila još tri godine leta.

'Naša sonda nastavlja da se uključuje opet i opet', rekla je gospođa Dodd. 'To me uvek iznenadi.' Želimo joj i mi sreću.

7
'Voyager 2'
leti kao Srbija – lider je u regionu.

P.S.

Ono što me decenijama fascinira to je kako naše antene uopšte uspevaju da uhvate ikakav signal. Predajnik 'Voyagera' je mali i slabe snage – samo 22 W – što je otprilike jačina sijalice u frižideru. Ipak, treba znati da je to za radio-teleskope prava šala, jer sve drugo što oni love po kosmosu je daleko slabije. Čudo! Tehnički, što se tiče antena, mi bi mogli da pratimo letilice još decenijama, ali problem je struje, energija koju daju nuklearni RTG-ovi, koja sve više čili...

8
Ovako je radio-teleskop VLBA video pre koju godinu signal 'Voyagera 1'

[1] Jedan od 5 preostalih. Ovaj eksperiment je osmišljen za proučavanje energetskih čestica u planetnom i međuplanetnom okruženju. U planetnom režimu rada, otkrivanje čestica odvijalo se sa šest različitih detektora. U međuplanetnom režimu rada eksperiment je opremljen teleskopom za čestice koji ima detektore u rasponu od 2-2450 mikrometara. Teleskop omogućava identifikaciju protona, alfa čestica i težih jezgara u rasponu od 0,05 do 30 MeV. Pokriveni raspon energije protezao se od približno 10 keV do više od 11 MeV za elektrone i od približno 15 keV do većeg ili jednakog 150 MeV za protone i teže jone. Mali motor rotira set detektora kroz osam diskretnih sektora u koracima od 45º, čime je omogućeno skeniranje od 360º. Uređaj je težak 7,5 kg i troši oko 3,8 W struje.

 

Šta su otkrili Vojadžeri?

Epopeja VOYAGER elektronska knjiga o Vojadžeima (Draško Dragović)

 
Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 11 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 17 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...