Očekivalo se da će 'Voyager 2' trajati samo 5 godina, ali on i dalje radi 42,5 godine nakon lansiranja. Posle tolikih godina i milijardi prevaljenih kilometara, svaka vest o ovim sondama jeste vest.
Naime, 25. januara, Nasa je javila da je njihova sonda malo štucnula, 18,6 milijardi kilometara udaljena od Zemlje. Prema već davno ustaljenom rasporedu, sonda je trebala da izvede rutinski manevar i zarotira se oko ose leta za 360 stepeni kako bi omogućila kalibraciju magnetometra, odn. instrumenta magnetnog polja. To je samo jedan od pet instrumenata koji i dalje rade na sondi.
No telemetrijski podaci sa 'Voyagera 2' otkrili su kašnjenje u ovom manevaru, zbog čega su dva sistema istovremeno radila na velikoj snazi. Kako bi zadržali i 'Voyagera 1', koji je takođe lansiran 1977, i 'Voyagera 2', inženjeri su odavno smislili da u svrhu održavanja ispravne potrošnje energije isključuju sisteme.
Instrumentni haus nastao kod 'Voyagera 2' uzrokovao je prekoračenje snage sonde. To je pokrenulo softversku rutinu za zaštitu od kvarova koja reaguje ako oseti da 'Voyager 2' troši previše energije.
Kao rezultat toga, svih 5 naučnih instrumenata na 'Voyageru 2' je isključeno. Tri dana kasnije inženjeri su uspeli da ugase jedan od sistema koristeći veliku količinu struje i ponovo uključe naučne instrumente, javila je NASA.
Od 5. februara 'Voyager 2' je stabilan i nastavio je sa prikupljanjem naučnih podataka, prenela je agencija.
Generalno, glavna borba za obe 'Voyagerove' letilice vodi se oko održavanja energije koja je potrebna za naučne instrumente, kao i grejače koji sprečavaju da se ovi zalede u dubokom svemiru. Obe sonde su sada na oko 20 milijardi kilometara od Sunca[1], zbog čega su grejači presudni za održavanje funkcija. Ako gorivo ne može da napaja trastere koji osiguravaju da obe sonde usmere svoje antene prema Zemlji, inženjeri neće moći da primaju podatke ili da komuniciraju sa sondama.
Vremenom se učinkovitost elektroenergetskog sustava smanjivala, a generatori proizvode 40% manje nego što su to činili u trenutku pokretanja.
Hidrazinski trasteri[2] na obe letilice su takođe istrošeni. Oni šalju male i kontrolisane prdeže koji održavaju orijentaciju letilica – što znači da su njihove antene i dalje usmerene ka Zemlji – ali njihov rok upotrebe je ograničen. 2019. godine 'Voyager 2' je aktivirao rezervni set trastera, koji su poslednji put korišćeni tokom proletanja pored Neptuna 1989. Inženjeri su isto uradili sa trasterima na 'Voyageru 1' u leto 2017. godini.
'Voyagerovi' trasteri MR-103 kompanije 'Aerojet' i 4 magnetometra. Nisam shvatio koji je pravio problem.
'Voyager 2' važi za glavni prioritet za Nasine naučnije, jer prikuplja više podataka instrumentom koji više ne radi na 'Voyageru 1'. Takođe koristi više energije, pa su inženjeri ugasili grejač za instrument CRS (Cosmic Ray Subsystem). Iako je temperatura instrumenta pala na minus 59°C, on još uvek šalje podatke. To je izvanredno s obzirom na to da je instrument na Zemlji testiran na samo minus 45 stepeni.
Obe sonde se trenutno nalaze u međuzvezdanom prostoru. Prvi naučni rezultati o podacima 'Voyagera 2' prikupljenim u međuzvezdanom prostoru objavljeni se u novembru 2018.
Naš spoljnji saradnik nam je nedavno poslao ovu sliku 'Voyagera 2'.
To što su sonde napustile heliosferu, mehur magnetnog polja i čestica koje stvara Sunce, ne znači da su napustile naš Sunčev sistem. Tu granicu čini najudaljeniji rub Oortovog oblaka, skupine malih objekata koji su pod uticajem gravitacije našeg Sunca.
Naučnici misije veruju da će 'Voyagerima' trebati još 2300 godina da dosegne unutrašnji rub oblaka i 30 000 godina da ga potpuno probiju. Oni će makar još malo biti u mogućnosti da prate neviđena opažanja u ovom delu međuzvezdanog prostora i šalju ih naučnicima misije.
Naučnici još uvek mogu da komuniciraju sa 'Voyagerom 2', čak i u međuzvezdanom kosmosu, ali podacima treba oko 17 sati i 9 minuta da stignu na Zemlju.
[1] Pošto jačina Sunca opada sa kvadratom rastojanja, energija koja po kvadratnom metru stiže do 'Voyagera 1', koji je malo dalji od druge sonde, iznosi ~22.500 puta manje od one koja stiže na Zemlju.
[2] Ima 12 manjih za kontrolu položaja u 4 jača za manevrisanje. Na slici, to su ovi 'plavi'.
Epopeja VOYAGER elektronska knjiga o Vojadžeima (Draško Dragović)
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
