Američka sonda “Voyager 1” i danas leti i šalje podatke, iako je od lansiranja proteklo 37,5 godina. Mada je njeno istraživanje planeta trajalo samo 3 godine i 3 meseca, NASA će pratiti njeno ponašanje kroz međuzvezdani prostor sve do 2025. godine. Ali gde će sonda posle toga? Šta nije u redu sa zvezdom ka kojoj leti?
NASA je objavila da je “Voyager 1”, lansiran sa Floride još 5. septembra 1977, prešao granicu heliopauze i 12. septembra 2013. ušao u mežuzvezdani medijum, postavši tako prva sonda kojoj je to pošlo za rukom. Ali “Voyager 1” nije jedini koji se nalazi na jednosmernom putu ka granicama solarnog sistema: prate ga još četiri sonde. Destinacije “Voyagera 1 i 2” i “Pioneera 10 i 11” prikazane su na sledećim mapama. Destinacija pete sonde – misije “New Horizonsa” na Pluton – još uvek je nepoznata (jer se njegova trajetorija menja zbog potreba misije, i svi se nadamo da će posle Plutona biti okrenuta ka nekom od dalekih objekata Kajperovog pojasa). Mada će sve navedene sonde biti samo mrtav metal kada stignu do zvezda, sve one sem “New Horizonsa” nose poruke koje bi makar i teorijski mogle da posluže “nekom” – za svaki slučaj[1].
“Voyager 1”: Gliesse 445 je crveni patuljak 17,6 svetlosnih godina daleko. Gliesse 445 se trenutno kreće ka nama, skraćujući time udaljenost koju će sonda morati da prevali. Ipak, biće potrebno 40.000 godina dok sonda ne proleti pored te zvezde, na udaljenosti od 1,7 sv. godina od nje.
“Voyager 2”: za oko 40.000 godina, “Voyager 2” će proleteti pored zvezde Ross 248, bledog crvenog patuljka na oko 10 svetlosnih godina od Sunca. Posle sledećih 256.000 godina leta, sonda će leteti u pravcu najsjajnije zvezde na našem nebu – Sirijusu, trenutno udaljenu 8,6 sv. godina.
“Pioneer 10”: ova sonda, prva koja je posetila Jupiter, trenutno leti ka Aldebaranu, crvenom džinu 44 puta većeg prečnika od Sunca i 68 svetlosnih godina udaljenog od nas. sonda će biti najbliža ovoj zvezdi za oko 2 miliona godina.
“Pioneer 11”: triput masivnija od Sunca i 55 puta sjajnija, bezimena zvezda Lambda Aquilae je mlada zvezda, stara svega 160 miliona godina. Biće potrebno oko 4 miliona godina da sonda proleti pored nje. Mala zvezda je trenutnoudaljena 125 sv. godina od Rume.
Ovde bi text mogao da bude završen, zar ne? Ali da li ste uočili nešto interesantno u vezi s “Voyagerom 1”? Kaže se da će sonda za 40.000 godina sonda proleteti na 1,7 svetlčosnih godina od zvezde Gliese 445 (AC-79 3888) u sazvežđu Camelopardalis (Žirafe). Uostalom, ovaj podatak kruži netom i svi ga relevantno navode, uključujući i Wikipediju.
Ali ima i drugih podataka. Kao ilustracija, često se navodi da bi “Voyageru 1”, kada bi leteo ka Alfi Kentaura, stigao tamo za oko 70.000 godina, što je značajno duže od 40.000 koliko NASA navodi da će mu trebati do Gliesse 445. Kako je to moguće? Uz to, “Voyager 1” leti brzinom od 17 km/s, što znači da mu treba 17.600 godina da prevali jednu svetlosnu godinu. Za 40.000 godina trebalo bi da pređe malo preko 2 svelosne godine od Zemlje.
UVOD
Kao što sam naveo, pažljivi posmatrač je uočio da je “Voyagerova” brzina premala da bi za 40.000 godina stigao do zvezde Gliesse 445. Ono što je meni bilo zapanjujuće jeste da kažu da Gliesse 445 brže putuje ka nama nego što “Voyager 1” putuje ka njoj!
“Voyager 1”
“Voyager 1” je lansiran 1977. ali i danas pojedini naučni instrumenti od prvobitnih 11 šalju svoje podatke. Računa se da će za jedno 300 godina ući u Ortov oblak i da će kroz njega ploviti narednih 30.000 godina. Sledeći grafik prikazuje njegovu putanju (označen sa V1) u odnosu na ravan ekliptike.
ZVEZDANI KATALOG GLIESSE
Ako te interesuje odakle nekim zvezdama ovakva imena, pogledaj na Wikipediiji o katalogu zvezda. U njemu se nalaze ucrtane zvezde unutar kruga od 25 parseka (81,54 sv. godine) od Zemlje.
UDALJENOST ZVEZDA vs. VREME
Sledeći grafij pokazuje udaljenost različitih zvezda od Zemlje u funkciji vremena (Source).
Moguće je posmatrati koliko se zvezde pomeraju tokom nekog vremenskog perioda. Primeti kako se Gliesse 445 pomera ka Zemlji, što znači da se takođe približava ka “Voyageru 1”. Oblik putanja udaljenosti opisuje se kao parabola. Krive su proizašle iz akcije prikazane na donjoj slici.
ANALIZE
Potrebno je izračunati nekoliko interesantnih brojeva:
- Kolika je brzina “Voyagera 1” u AJ godišnje?
- Koliko prelazi “Voyager 1” za 1 svetlosnu godinu?
- Koliko brzo se Gliesse 445 približava Zemlji?
- Kada će sonda biti najbliža zvezdi Glesse 445?
- Koliko će “Voyager 1” biti udaljen od Glesse 445?
PRORAČUNI
Sledeća slika prikazuje kako je izračunata brzina “Voyagera 1” u toku jedne godine (3,595 AJ/godišnje) i koliko vremena treba da bi “Voyager 1” prevalio 1 svetlosnu godinu )17.600 godina). Svi navedeni brojevi slažu se sa onima u Nasinom tekstu.
Sledi izračunavanje brzine Gliesse 445 prema Zemlji i vreme najbližeg prolaska pored zvezde.
Izračunato je da je brzina približavanja zvezde 106 km/s (mnogo više od “Voyagerove” brzine od 17 km/s). Wikipedija navodi tu brzinu kao 119 km/s – što je dovoljno blizu. Takođe je izračunato da će najbliži prelet biti za 46.000 godina, što je blizu datumu u Wikipediji od“oko 40,000 godina“. Najmanje rastojanje je 3,485 svetlosnih godina, što je takođe blizu podatku iz Wikipedije od 3,45 svetlosne godine.
Da bi se precizno izračunala najmanja udaljenost “Voyagera 1” i zvezde Gliesse 445 potrebno je znati mnogo detalja o putanjama oba objekta, što u ovom slučaju nije bio slučaj. Zato da bi se koliko-toliko utvrdio njihov najbliži položaj pretpostavimo da se “Voyager 1” kreće ka tački najbližeg položaja Sunca i Gliesse 445. Time se dobila vrednost manja od prave, lai još uvek dovoljno blizu za naše potrebe.
Rezultat pokazuje da ako bi “Vojyager 1” bio uperen direktno ka Gliesse 445, on bi proleteo na 0,9 sv. godina od nje. NASA je objavila da će ta udaljenost prilikom prolaska pored zvezde iznositi 1,7 svetlosnih godina, štpo i nije daleko od gornje procene.
Ref.
http://mathscinotes.com/2013/06/voyager-1-and-gliese-445/
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
