Za 2 godine, 4. oktobra 2017. napuniće se 60 godina od prvog prodora čoveka u svemir. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.
Ekspedicija na Halejevu kometu
Ako bi mene neko pitao koja mi se međuplanetna misija najviše sviđa, nisam siguran šta bih odgovorio. Ali kada bi pitanje bilo koja misija je na mene ostaviola najjači utisak i za koju sam siguran da je danas niko na Zemlji ne bi mogao da ponovi ... to bi sigurno bila ekspedicija „VEGA“.
Opširnije: Ekspedicija na Halejevu kometu
Write comment (0 Comments) 
Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i treća koja je trebalo da se spusti na Mesec, „Apolo 13“, predstavlja jednu od onih koja se pamti. Misija je nenadano prekinuta samo dva dana po lansiranju, kada je tank sa kiseonikom eksplodirao i prosto ubogaljio servisni modul, za koji je bio zakačen komandni modul sa putnicima.
Opširnije: Da li je u apolu 13 bila vrućina tokom povratka na Zemlju?
Write comment (0 Comments) 
Sa početkom kosmičke ere, od svih planeta solarnog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Lociran na samim granicama Sunčevog sistema, izgledalo je da će čovečanstvu trebati vekovi da uopšte stigne do tog majušnog sveta. Međutim, prva prilika da se poseti Pluton pojavila se pre nego što je većina vizionara mogla i da sanja.
Opširnije: Težak put do Plutona
Write comment (0 Comments) 
Petneastog jula 2015. puni se 40 godina od početka prve medjunarodne kosmičke misije - projekta "Sajuz"-"Apolo". Tokom nje, obavljena su dva spajanja američkog i sovjetskog kosmičkog broda "Apolo-18" i "Sajuza-19". Kosmonauti Aleksej Leonov (1934.) i Valerij Kubasov (1935-2014.) - posada "Sajuza" - i astronauti Tomas Steford (1930.), Vens Brand (1931.) i Donald Slejton (1924-1993.) koji su leteli na "Apolu" - su nekoliko puta izmenjali mesta u svojim kosmičkim brodovima i time otvorili novu eru u istoriji kosmonautike - eru medjunarodnih kosmičkih letova. Ona je kasnije nastavljena misijama ruskih kosmonauta na spejs šatlu i američkih astronauta na orbitalnom kompleksu "Mir". To su bile uvertire za još ambicioznije ekspedicije na Medjunarodnoj kosmičkoj stanici, gde već godinama skupa rade ekipe sastavljene od američkih astronauta i ruskih kosmonauta.
Pre pedeset godina, 18. marta 1965. čovek je prvi put izašao iz kosmičkog broda u otvoreni kosmos. Bio je to sovjetski kosmonaut Aleksej Leonov.
Opširnije: Pedeset godina od prvog čovekovog izlaska u otvoreni kosmos
Write comment (0 Comments) 
Do pre samo neku godinu, ruska raketna i kosmička industrija obuhvatala je preko sto kompanija koje su zapošljavale 230-250 hiljada ljudi. Celokupan pogled na kosmički sektor prikazuje kompleksnu sliku. Nakon dubokog pada devedesetih godina i velikih financijskih ulaganja u kosmos početkom veka, Rusija je ponovo zauzela svoje mesto u ovom sektoru. Ovo je priča o stanju u ruskoj kosmičkoj industriji u prvoj deceniji XXI veka – mnogi koreni današnjeg stanja sežu odatle.
Opširnije: Ruska kosmička industrija s početka ovog veka
Write comment (1 Comment) 
Pre desetak dana grupa naučnika u JPL proslavila je 11 godina od sletanja Nasinih rovera ‘Spirit’ i ‘Opportunity’ na Mars. Svaka čast, ali za mene je to prilika da se podsetimo da je još pre 40 godina postojao predlog za donošenje uzoraka Marsovog tla na Zemlju.
Opširnije: ’5NM’: komadić Marsa na Zemlji
Write comment (0 Comments) 
Iako je Bajkonur oduvek bio poznat u svetu kao mesto lansiranja sovjetskih kosmičkih misija, od nastanka 1955. pa do kolapsa SSSR-a 1991, primarna svrha centra je bilo testiranje balističkih projektila na tečno gorivo. Službeno (i tajno) ime centra bilo je Naučno-istraživački probni poligon №5 ili NIIP-5; odn. Državno probni poligon №5 ili GIK-5. Ostao je pod kontrolon sovjetskog i ruskog Ministarstva odbrane sve do druge polovine devedesetih, kada su ruska civilna kosmička agencija, “Роскосмос”, i njeni industrijski kooperanti započeli lansiranja sa sopstvenih rampi.
Opširnije: Najveći kosmički centar na svetu
Write comment (0 Comments) 
Čak i pre nego što je ijedna raketa poletela sa njega, kosmodrom Bajkonur je izazivao nedoumice. Lansiranje projektila nije bilo moguće sakriti, ali se mogla kriti tačna lokacija rampi.
Opširnije: Tajne oko Bajkonura
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
