Astronautika: istorija

Saturn V - pola stoleća od prvog lansiranja

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: nedelja, 19 novembar 2017 19:20

Autor Draško Dragović

SATURN V

Pola stoleća od prvog lansiranja

9. novembra 1967. u 11:00 po našem, uzletela je najveća ikad napravljena raketa. Orijaška mašina visoka 111 metara lansirana je sa rampe 39A u misiju sa oznakom AS-501 (Apollo-Saturn 501), iako je u istoriju ušla kao 'Apollo 4'. Vibracije su bile toliko snažne da se lansiranje beštije moglo osetiti desetinama kilometara daleko. Lansiranje je usledillo samo 9 meseci nakon tragedije 'Apolla 1' u kojoj su poginuli Grissom, White i Chaffee, i bilo je ključni korak napred u programu kome je bio neophodan zvučni uspeh za napredak. I dobili su ga. Gigantski 'Saturn V' je bio nesumnjivo ključni elemenat za slanje ljudi na Mesec pre 1970. i obavljena su samo dva bespilotna leta ovog monstruma – 'Apollo 4' i 'Apollo 6' – pre nego što su usledile misije sa astronautima i kojima je bio testiran lunarni modul u Zemljinoj orbiti. Uz to, iako misija 'Apolla 4' nije otputovala na Masec, komandni modul CSM-017 je uleteo u atmosferu brzinom od 11 km/s da bi prvi put testirao termičku zaštitu u uslovima sličnim onima koja će vladati na putovanju na Mesec.

Opširnije: Saturn V - pola stoleća od prvog lansiranja

Sovjetski građanin na Marsu

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: utorak, 07 novembar 2017 21:03

Autor Draško Dragović

1959. samo dve godine po lansiranju prvog 'Sputnjika', verovatno najveći konstruktor svoga vremena Sergej Koroljev je zaključio da budućnost ljudskog istraživanja kosmosa leži van Zemljine orbite. Zaključio je da krajnji cilj sovjetskog svemirskog istraživanja ne bi trebalo da bude Mesec već Mars! Da su ti projekti ostvareni, čovek je mogao da ostavi trag stopala na Crvenoj planeti pre više od 30 godina.

Opširnije: Sovjetski građanin na Marsu

TRNOVIT PUT DO PLUTONA

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: nedelja, 05 novembar 2017 21:50

Autor Draško Dragović

TRNOVIT PUT DO PLUTONA

istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema

U suštini naslov je pogrešan, jer Pluton NIJE poslednja granica solarnog sistema, ali u vreme kada sam ja bio mali on je tako tretiran. Još od tada sam fasciniran svime što je vezano za ovu planetu (čak više nije ni planeta!) Tada je izgledalo da čovek nikad neće odleteti tako daleko i da će Pluton večito ostati nedokučena tajna, tako da sam jedva čekao da 'New Horizons' stigne tamo i pošalje mi makar jednu fotografiju, shvatajući to kao nenadani bonus čitavoj mojoj generaciji. Upravo tome je posvećena naredna priča:

Opširnije: TRNOVIT PUT DO PLUTONA

U pripremi: TRNOVIT PUT DO PLUTONA

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: subota, 04 novembar 2017 21:05

Autor Astronomski magazin

 U pripremi je nova elektronska knjiga Draga I. Dragovića: 

TRNOVIT PUT DO PLUTONA 
istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema

Na preko 33 strane A4 formata...  Uskoro!

Opširnije: U pripremi: TRNOVIT PUT DO PLUTONA

40 godina od programa VIKING

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: nedelja, 29 oktobar 2017 19:50

Autor Draško Dragović

40 godina od Programa
VIKING

Bio je to ubedljivo najambiciozniji program za proučavanje Marsa u to vreme u svetu. Nasin program je podrazumevao lansiranje dva identična kosmička aparata – "Viking 1" i "Viking 2", koji su imali zadatak da sprovedu istraživanja i sa orbite i sa površine Marsa, a naročito da pokušaju da nađu tragove života u uzorcima tla. Svaki se "Viking" sastojao od dva aparata: orbitera i lendera.

Pošto je ova godina jubilarna, neka to bude zgodan povod da uporedimo tehnološke i sve druge aspekte ovog, po mnogo čemu istorijskog poduhvata, sa našim današnjim sličnim pokušajima.

Opširnije: 40 godina od programa VIKING

100 godina Lenglijevog istraživačkog centra

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: subota, 28 oktobar 2017 19:57

Autor Draško Dragović

Najstariji Nasin centar se nalazi u gradu Hemptonu, u Virdžiniiji. Odmah pored njega se nalazi vojni aerodrom, osnovan još za vreme Prvog svetskog rata. LaRC (Langley Research Center) je oduvek bio usmeren ka aeronautičkim istraživanjima, ali je na svojim poligonima svojevremeno testiran i 'Apollov' lunarni modul. Pored toga, mnoge američke kosmičke misije su planirane i konstruisane baš tu.

Opširnije: 100 godina Lenglijevog istraživačkog centra