Astronautika: istorija

Katastrofa nuklearnog satelita „Космос-954“

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: sreda, 14 septembar 2016 16:45

Autor Draško Dragović

Tražeći nedavno podatke o retkoj vrsti veštačkih satelita – onima na nuklearni pogon – naleteo sam na jedan podatak koji me je nagnao da ga bliže upoznam. Pre tačno 40 godina srušio se tajanstveni sovjetski satelit na teritoriju Kanade, što je izazvalo paniku na tom kontinentu: Gajgerovi brojači su merili značajan porast radijacije! Da li su Rusi poludeli ili se radilo o stvarnom incidentu?

Opširnije: Katastrofa nuklearnog satelita „Космос-954“

Dani kada je Zemlja dobila šansu

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: nedelja, 17 jul 2016 11:22

Autor Marino Tumpić

Od povijesti se ne živi, nju stvaramo svakog dana, neki su dani tijekom povijesti bili iznimno važni za opstanak (čitaj; sadašnjost i budućnost) naše civilizacije. U punom jeku hladnog rata, postavljanju stotina i stotina interkontinentalnih raketa nakrcanih atomskim bojevim glavama sa obje strane „željezne zavjese”, jedna je svemirska misija svojom tehničko-političkom, ljudskom porukom čovječanstvu dala nadu za opstanak na planeti.

Opširnije: Dani kada je Zemlja dobila šansu

Koja je najbrža letilica u istoriji?

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: četvrtak, 14 jul 2016 12:56

Autor Draško Dragović

Kada je 5. jula sonda “Juno” ušla u orbitu oko Jupitera, mnogi ljudi su bili iznenađeni brzinom koju je tokom tog manevra dostigla letilica. Ni manje ni više nego 265.540 km/h, ili što mu dođe isto, 0,02% brzine svetlosti! NASA je požurila i objavila (a i ja s njima) da je to najveća brzima koju je ikad dostigao neki ljudski artefakt. Da li je to baš tako? U stvarnosti, stvari su komplikovanije nego što izgledaju na prvi pogled.

Opširnije: Koja je najbrža letilica u istoriji?

Šta se desilo sa zastavama na Mesecu

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: ponedeljak, 08 februar 2016 12:44

Autor Grujica Ivanović

Naš čitalac Bogoljub je postavio nekoliko zanimljivih pitanja u vezi misija spuštanja čoveka na Mesec. Na prva, "Kolika je bila temperatura za vreme boravka ljudi na Mesecu u Apolo misijama? Zar ne bi visoke temperature spalile zastavu, točkove rovera, odelo itd?" naš saradnik, Grujica Ivanović, odgovara sledeće (na ostala, o problemu toaleta tokom kosmičkih letova, odgovor očekujemo narednih dana): 

Opširnije: Šta se desilo sa zastavama na Mesecu

Storija o prvim sovjetskim kosmoplovima.

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: ponedeljak, 18 januar 2016 18:04

Autor Draško Dragović

Raketoplani “M-46” i “M-48”.

Tokom II svetskog rata veliki broj sovjetskih inženjera i naučnika je radio u “šaraškama”[1], “originalnim” izumu Staljinovog režima, koji je imao za cilj da (is)koristi talente i veštine kadra optuženog za političke zločine. Među radnicima u jednoj od tih “šariški”, zvanično nazvanoj ЦКБ-29, bio je i Sergej Koroljev, budući „šef inženjera“ i otac sovjetskog kosmičkog programa. Biroom ЦКБ-29 rukovodio je slavni konstruktor aviona Andrej Tupoljev, iako je i on bio samo još jedan zatvorenik Gulaga. Pored Koroljeva, u „šaraški“ je radio i Vladimir Mjasiščev[2]. Prijateljstvo koje se razvilo između dva čoveka rezultiralo je par godina kasnije prvim projektom sovjetskog kosmoplova.

Opširnije: Storija o prvim sovjetskim kosmoplovima.

Prva kontrolisana nuklearna reakcija

Detalji

Kategorija: Istorija

Datum kreiranja: sreda, 11 novembar 2015 15:56

Autor Draško Dragović

Jedan od najslavnijih teoretskih i eksperimentalnih fizičara prve polovine XX veka svakako je bio Italijan Enriko Fermi (Enrico Fermi, 1901-1954). Kada mu je 1938. godine dodeljena Nobelova nagrada za fiziku, Enriko, čija supruga je bila poreklom Jevrejka, iskoristio je odlazak u Štokholm kao priliku da zajedno pobegnu iz fašističke i antisemitske Italije u Ameriku.

Opširnije: Prva kontrolisana nuklearna reakcija