Tokom 1985. nemačka kompanija MBB (Messerschmitt-Bölkow-Blohm, danas deo EADS) započela je dizajniranje svemirske letilice koja bi trebalo da posluži kao prvi stepen budućeg hipersoničnog aviona. Projekat je nazvan Sänger II i u okviru programa za razvoj hipersonične tehnologije imao je između 1983. i 1993. ogromnu finansijsku pomoć nemačke savezne vlade.
Da vam se dogodi da vaš celokupni rad nestane kao da nikada nije ni postojao zbilja je nešto neobično. Da vam se to dogodi dvaput, veoma je teško. Neverovatno, ali upravo to se dogodilo sa raketnim motorima koje je konstruisao Nikolaj Dmitrijevič Kuznjecov.
Opširnije: Brisanje Kuznjecova iz sećanja po drugi put
Write comment (1 Comment) 
Koja kosmička letilica radi najduže od svih? Ja sam tipovao na „Voyagere“ ali sam omanuo. Ko je formirao prvu kosmičku mrežu za monitoring solarnih aktivnosti? Ni to ne znaš? Onda pročitaj ostatak.
Opširnije: Pionirski „Pioneeri“
Write comment (0 Comments) 
Kako izgleda živeti na Mesecu? U istoriji, samo 12 ljudi je moglo da odgovori na ovo pitanje, ali samo njih 8 još uvek je živo da ispriča svoju priču. Sernan i Šmit su jedni od tih sretnika. Oni su bili poslednji ljudi koji su živeli na nekom drugom svetu. Bukvalno. Tri dana dvojica astronauta su šetala dolinom Taurus–Littrow, sakupljajući kamenje i postavljajući naučne instrumente. Tri dana su živeli na Mesecu! Zvuči kao SF priča, ali to se stvarno dogodilo. Pre 40 godina, „Apollo 17“ se uputio ka Mesecu.
Opširnije: POSLEDNJI LJUDI NA MESECU
Write comment (1 Comment) 
Mnogi su otišli na Zapad. (Proleće 1945. godine.) Poslednjih nedelja Drugog svetskog rata, dok su savezničke trupe vršljale po nemačkim gradovima a pobednici se utrkivali u podeli plena, jedan plen je bio posebno interesantan vojnoj i političkoj vrhušci: ljudi i mašinerija koji su učestvovali u stvaranju rakete V-2[1], jednog od najegzotičnijih oružja svetskog rata. Na oduševljenje američke obaveštajne službe, Wernher von Braun i većina njegovih vrhunskih saradnika iz tima za razvoj V–2 odlučili su da se predaju Amerikancima, lukavo kalkulišući da će im ovi verovatno pokloniti život u zamenu za nastavak pionirskog istraživanja i rada. Jedan nemački raketni inženjer, kako navode istoričari F. Ordway i M.R. Sharpe, ovako je opisao njihove opcije u aprilu 1945. godine: „Svi mi smo prezirali Francuze, smrtno se plašili Rusa, a Britancima nismo verovali. Ostajali su nam samo Amerikanci.“
Opširnije: Ostatak raketnih stručnjaka
Write comment (2 Comments) 
1976. francuski Nacionalni centar za kosmička istraživanja (CNES) razvio je svoj prvi projekat pilotirajućeg transportnog sistema, koji je nazvan „Hermes“. Ubrzo potom, CNES je zaključio svoj prvi ugovor za početak radova sa industrijom. Industrijska proizvodnja je paralelno ponuđena francuskim korporacijama Aérospatiale i Dassault-Breguet.
Write comment (0 Comments) 
Od poslednjeg čovekovog leta na Mesec je proteklo već 40 godina.
Pre četiri decenije, od 7. do 19. decembra 1972. obavljena je misija "Apolo-17", kojom je završena jedna od najznačjnijih epoha u istoriji čovečanstva - epoha prvih čovekovih istraživanja jednog drugog nebeskog tela.
Opširnije: 40 godina od poslednjeg leta na Mesec
Write comment (0 Comments) Na pomolu nova utrka u svemirskim istraživanjima?!
Opširnije: NASA veliki zaokret u istraživanju Marsa
Write comment (0 Comments) 
Prvu sovjetski raketu sa motorima na tečno gorivo nije projektovao ni Sergej Koroljev ni Fridrih Cander –čast da ponese ime njenog konstruktora pripadlo je članu GIRD–a Mihajlu Tihonravovu.
Opširnije: Raketa Mihajla Tihonravova
Write comment (0 Comments) 
Treć deo feljtona o ranim danima sovjetske, a i svetkse kosmonautike.
"U ovom novom, i poslednjem nastavku, ispričaću vam priču o sovjetskim lunarnim stanicama treće generacije."
Opširnije: Prvi koraci ka Mesecu (iii)
Write comment (8 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
