Zašto druga strana Meseca oskudeva morima          

U literaturi se mogu naći uglavnom dva objašnjenja problema oskudice mora na drugoj strani Meseca. Po jednom, Zemlja je Mesečev kišobran (ili meteorotibran:o) koji štiti Mesec, tj. njegovu bližu stranu, od udara raznog kamenja koje luta u okolini. (Razume se da druga strana Meseca nije zaštićena te je tokom istorije obilato trpela udare meteorita). Zbog toga navodno na bližoj strani ima manje kratera, a vise mora. Medjutim ova teorija zapravo ne objašnjava zašto na drugoj strani nema mora, već zašto tamo ima više kratera. Ali postoji i druga teorija. 

Naime, u ranoj fazi razvoja Meseca, dok on još bio vreo, teži materijal se koncentrisao u središtu satelita, a lakši je izbijao na površinu. U procesu hladjenja od ovog zadnjeg formirala se kora, ali pod uticajem Zemljine gravitacije kora je nešto tanja na nama bližoj strani. (Centar mase Meseca je pomeren ka Zemlji te se ne poklapa sa geometrijskim centrom Meseca.) A pošto je na bližoj strani kora tanja tu je usled ranih vulkanskih aktrivnosti lava lakše krčila sebi put te je izbijala na površinu i razlivala se po basenima. Na drugoj strani to nije moglo da se desi zbog deblje kore te tamo Mesec oskudeva morima.

Nazivi           

U literaturi se može naći više termina za drugu stranu Meseca. Tako se ta strana zove dalja strana, druga, nevidljiva pa čak i tamna. Ovo poslednje je sasvim netačan termin jer ne postoji tamna strana Meseca. Mesec rotira oko svoje ose i celu svoju površinu tokom jednog Mesečevog dana jednako izlaže suncu.

Samo na polovima Meseca dna dubokih kratera nalaze se u večitom mraku jer tu sunčevi zraci nikada ne dopiru.

Luna 3                                             

Luna 3 je Sovjetska automatska međuplanetarna stanica. Lansirana je 10. aprila 1959. sa kosmodroma u Bajkonuru. Za ono vreme letelica je bila dobro opremljena brojnim instrumentima. Između ostalog imala je sistem za orijentaciju prema Suncu i Mesecu, automatski TV sistem, solarne ćelije za napajanje električnom energijom, radio komunikacijski uređaj itd. Cilj misije bio je da se snimi druga strana Meseca i da se zadivi svet. Oba plana su bila uspešno izvršena. Brod je prošao pored Meseca na najmanjoj razdaljini od 6200 km, a 7. oktobra 1959. načinjena je serija fotografija koje su potom razvijene na samom brodu i zatim (18. oktobra) radio putem upućene na Zemlju. Fotografije su zapravo bile loše. Ipak, nakon kompjuterske obrade poslužile su za pravljenje atlasa druge strane Meseca.