Od najstarijeg doba astronomi rade noću tj. onda kada je Sunce ispod horizonta. To je i logično. Preko dana mogu da sređuju svoje izveštaje, pišu knjige, ili, u novije doba, od kad je otkrivena fotografija, mogu da analiziraju snimke. Ali rade uglavnom noću. 

Galileo Galilej

Neki astronomi pre nekoliko vekova bavili su se i izučavanjem Sunca pa bi se za njih moglo reći da su se astronomijom bavili i preko dana (tj. obdanice). Oni su birali vreme odmah po izlasku Sunce, ili pak tak sat vremena pre njegovog zalaska, onda kada Sunčevi zraci dolaze iskosa pa prolaze dug put kroz atmosferu Zemlje zbog čega su malo oslabljeni, tj. ne iritiraju oko kao, recimo, u podne. Ali to je opasan posao jer duže izlaganje Sunčevim zracima čak i u sumrak ostavlja traga što je iskusio Galileo Galilej koji je, zbog običaja da pilji u Suce čak i svojim teleskopom, gotovo oslepeo. Njega su zanimale pege na Suncu. Iako iskačemo iz osnovne teme da dodamo da je pege u isto vreme (plus – minus koji mesec) 1611. godine posmatrao i Šajner (Christoph Scheiner 1575-1650) samo što je on za to posmatranje koristio obojena stakla – i tako spasao sebi vid. A u opet u vezi Sučevih pega pomenućemo i to da je između Galigeja i Šajnera izbila svađa oko prvenstva u otkriću pega na Suncu, tako da je na kraju Šajner Galileju radio i o glavi – što već zalazi u kriminalističku priču. Istine radi dodaćemo da Galilejevo slepilo bar delimično potiče i od katarakte i glaukoma, ali vi svakako nemojte posmatrati Sunce golim okom. To je zakon!

Šajnerova ilustracija Sunčevih pega

Danas je posmatranje Sunca sasvim bezazleno – ako se ono posmatra kroz odgovarajuće filtere ili ako se slika Sunca projektuje na neku pozadinu pa se onda posmatra ta projekcija. Postoje i specijalni, solarni teleskopi koji su tako konstruisani da propuštaju samo određene zrake pa je posmatranje kroz njih bezopasno. Naravno, slika sa teleskopa može da se posmatra na fotografiji ili na računaru čime se takođe izbegava opasnost od oštećenja vida. I na kraju, Sunce se posmatra pomoću svemirskih solarnih teleskopa koji imaju svoje objektive uperene u Sunce 24 časa, ali astronomi posmatraju samo sliku koju na Zemlju ti sateliti šalju – dakle, opet na monitoru računara. 

Radio teleskop

Radio teleskopima Sučevi zraci ne smetaju pa radio astronomi nisu orijentisani samo na noćna osmostrana. Isti je slučaj i sa opservatorijama gravitacionih talasa, gama zraka itd. – sve se to posmatra i danju – ali opet samo kao projekcija na monitoru. 

Zapravo, danas profesionalni astronomi retko kada i posmatraju nebeske objekte kroz okular teleskopa. Oni uglavnom pilje u monitore, u grafičke krive i tabele. Zvuči zanimljivo, ali tipičan profesionalac i ne zna prstom da pokaže gde se nalazi neka planeta, zvezda pa čak ni celo sazvežđe – jer za to nema ni potrebe pošto njemu to uradi kompjuter. 

Sve u svemu, danas astronomi nisu vezani samo za noć. Zapravo, oni kada imaju posla, kada rade na nekom projektu rade stalno, bez obzira da li je Sunce ispod ili iznad horizonta.