Zamislite da se nalazite na Zemlji u tački A našeg crteža i da je Mesec u kulminaciji. Nebesko telo je u kulminaciji onog trenutka kada prolazi kroz meridijan, a meridijan je zamišljen luk koji prolazi kroz zenit u pravcu sever-jug.

Dakle, okrenite se ka severu, u mislima spojte zenit (on se nalazi tacno iznad vaše glave), sa tačkom horizonta na krajnjem severu i dobijete meridijan. Kada Mesec preseče taj meridijan on je u kulminaciji. U tom trenutku to je i najviši njegov položaj na nebu posto već sledećeg momenta on počinje da se spusta ka zapadu.

Dakle vi ste u tački A, a Mesec, u trenutku kulminacije, u tački A'. Za 24 časa, pošto se zajedno sa Zemljom okrenete oko njene ose, vi ponovo dođete u tačku A. Za to vreme Mesec je iz tačke A' prevalio svoj put od oko 13° i sada se nalazi u tački B'. On, znači još nije presekao vaš meridijan. Isprednjačio je i vi morate da ga stignete, tj. da pređete tih njegovih 13°. Jedan stepen Zemlja rotirajući prevali za četiri minuta (360° Zemlja pređe za 24 sata, odnosno za 1440 minuta) što znači da joj za luk od 13° treba još oko 50 minuta i to je vreme za koje Mesec svakog dana "kasni". Ako želite da sledećeg dana posmatrate izlazak Meseca morate imati ovo na umu jer ćete inače na nebu videti samo zvezde.

Ovo je međutim teorija. U stvarnosti Mesečevo vreme kašnjenja se stalno menja i gotovo nikada nije 50 minuta. To je zbog toga što brzina Mesečeve revolucije oko Zemlje nije konstantna. Ona je najveća oko perigeja, a najmanja oko apogeja, o čemu smo već pričali. Zato se i kašnjenje Meseca menja od nekih dvadesetak minuta pa do jednog i po sata.

KRETANJE MESECA