13. januar. 2010.
Anatolij Perminov priprema plan koji će zaštititi Zemlju od udara smrtonosnih asteroida
Ruski naučnici zaduženi za kosmos hrabro se spremaju da pođu tamo gde još nijedan čovek nije bio pre njih, sem Brusa Vilisa. Pre neki dan, vodeći čovek Ruske svemirske agencije "Роскосмос" je izjavio da oni ozbiljno razmatraju ideju u Holivudskom maniru, u kojoj bi trebali da pošalju jednu svemirsku letitilicu koja bi udarila u veliki asteroid koji preti da se sudari sa našom planetom. U obraćanju radio-stanici „Голос России", Anatolij Perminov je izjavio: „U pitanju su ljudski životi. Moramo da izdvojimo nekoliko stotina miliona dolara i izgradimo takav sistem koji će nam omogućiti da sprečimo buduće sudare, umesto da sedimo i čekamo da se to dogodi i odnese stotine hiljada žrtava".
Misija će biti usmerena ka asteroidu (99942) Apophis, izjavio je, koji će kraj Zemlje proleteti 2029. i ponovo u aprilu 2036. godine. „Naši proračuni nam pokazuju da smo u stanju da u tom roku napravimo letilicu posebe namere, koja bi nam pomogla da sa sigurnošću izbegnemo sudar. Opasnost od nesreće može da se izbegne."
Holivudski hit-filmovi „Deep Impact" i „Armagedon", već su razmatrali pokretanja svemirskih misija sa jedinim ciljem da se spreče katastrofalni sudar Zemlje i komete/asteroida, a u poslednjem pomenutom Brus Vilis je imao, kako mu to i dolikuje, ključnu ulogu. Međutim, stvaranje sistema za odbijanje asteroida već dugo je predmet ozbiljnih naučnih rasprava. Neki eksperti su preporučivali slanje sondi koje bi kružila oko opasnog asteroida i postepeno uticale na njegovu putanju. Drugi su predlagali slanje letilice koja bi udarila u asteroid i pomerila ga, dok su treći bili za upotrebu nuklearnog oružja. Ipak, Rus je izjavio da je njegova agencija spremna za izazov, i da poziva na saradnju i Nasu, Esu i sve ostale zainteresovane.
Kada je u decembru 2004. Apofis otkriven, naučnici su dospeli u udarne vesti izjavom da su šanse 1:36 da ova stena prečnika 300 metara i mase 27.000.000 tona udari u našu planetu ili Mesec, kada se sledeći put sretne sa njom 2029. godine. Pažljiviji proračuni su ublažili strepnje, ali je i dalje ostalo da su šanse za sudar 2039. makar 1:250.000, pa čak i manje.
Perminov je ispričao da je čuo od astronoma da se Apofis približava i da može da udari u Zemlju. „Ne sećam se tačno, ali mislim da su mi rekli da će nas udariti 2032. godine," seća se on. Prema procenama Nase, ako bi ovaj asteroid udario u Zemlju oslobodio bi makar 100.000 puta više energije nego što je to bio slučaj sa bombom u Hirošimi. Hiljade kvadratnih kilomerata bilo bi direktno uništeno u sudaru, ali i čitava planeta bi osetila efekte crnog oblaka prašine koji bi prekrio atmosferu i stvorio efekat „niklearne zime".
Ne bi li što uspešnije razvili tehnike za odvraćanje od Sudnjeg dana, Nasini stručnjaci su već razgovarali o opciji slanja astronauta na asteroid. Razaranje asteroida nuklearnim oružjem stvorilo bi na istoj orbiti stotine ili hiljade manjih objekata, koji bi vremenom mogli ponovo da se spoje. Većina naučnika se slaže da, ako bi imali dovoljno vremena, najbolje rešenje ipak predstavlja guranje asteroida na sigurniju orbitu. Mat Gange, svemirski istraživač sa Kraljevskog koledža u Londonu, izračunao je da bi nešto mase, ubrzanja i potiska običnog manjeg automobila bilo u stanju da pogura asteroid težak milijardu tona van Zemljine putanje za svega 75 dana.
Perminov je izjavio: „Vrlo brzo ćemo održati zatvoreni sastanak našeg kolegijuma, tj. naučno-tehničkog saveta, i odlučiti šta nam valja činiti. Sigurno je da neće biti nikakvih nuklearnih eksplozija. Sve što budemo uradili zasnivaće se na strogim zakonima fizike". Recimo, ogledala, svetlost, pa čak i farba, u stanju su da promene putanju objekta. Zahvaljujući apsorbovanoj energiji i zagrevanju jedne strane tela može da se stvori prirodan potisak dovoljan da za dvadesetak godina promeni pravac kretanja jednog takvog nebeskog tela[1].
Ipak, određeni analitičari ne isključuju mogućnost da bi bez mnogo najava, čovečanstvo moglo d bude primorano na mnogo drastičnije mere, koje u cilju skretanja sa kursa ne isključuju snažne nuklerane eksplozije na ili u blizini objekata koji nam eventualno zapreti.
Britanski predlog za svemirsku misiju APEX (APophis EXpedition). Sonda će da izvrši termalno, vizuelno i lasresko istraživanje i merenje asteroida. Time će biti sakupljeno pregršt podataka koji bi mogli u budućnosti da pomognu u eventualnoj borbi protiv ovog „ubice iz senke". Predlog je 2007. dala grupa studenata (Apophis Explorer)
[1] Ovde se misli na jedan od negravitacionih efekata koji utiču na kretanje svakog rotirajućeg asteroida i komete, pa i Apofisa, a to je efekat YORP (Yarkowski-O-Keefe-Radzievskii-Paddack). Radi se o sili koju stvara anizotropsko zračenje termalnih fotona, koji tom prilikom proizvode inerciju. Na jačinu stvorene sile utiču mnogi znani i neznani faktori, kao što su albedo, oblik, orijentacija, prisustvo kratera, radiation pressure, i sl. Podsećam da se radi o vrlo slaboj sili: npr. kod NEO asteroida prečnika 0,5 km i mase 2,1 × 108 tona, 6489 Golevka, YORP stvara silu od nekih 20 grama, što izaziva ubrzanje čitavog objekta od 10-10 m/s2.
Još o ovoj temi
Rusija spašava Zemlju od udara asteroida?!
MOGUĆ UDAR ASTEROIDA «2004MN4» U ZEMLJU !
ASTEROID ĆE NAS (IPAK) PROMAŠITI
Asteroid preti da 2036. pogodi Zemlju?
Do sada je više od 100.000 opasnih asteroida promašilo našu planetu. Ali samo jedan će – koliko za sada znamo – možda da nas pogodi u sledećih 30 godina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
