Po svemu sudeći izumiranje dinosaurusa rezultat je sadejstva više faktora, ali udar asteroida u poluostrvo Jukatan pre 65 miliona godina i dalje ostaje glavni kao uzročnik nestanak carstva ovih moćnih životinja.
Ali udar kojeg asteroida?
Odgovor na ovo pitanje vodi nas u glavni asteroidni pojas u vreme od pre 160 miliona godina kada su se dva velika asteroida, jedan prečnik 170, a drugi 60 kilometara sudarila. Rezultat sudara bila je reka većih i manjih krhotina koja je počela da se razilva po Pojasu. Računa se da je 300 komada ovog stenja imalo prečnik od preko 10 kilometara, a čak 140 hiljada njih prečnik od preko jednog kilometra. Kako sve ovo kamenje ima zajedničko poreklo i prema tome slične orbite, svrstano je u jednu familiju asteroida nazvanu Baptistina. Najmarkantniji pripadnik ove familije je asteroid 298 Baptistina.
298 Baptistina Asteroid je o otkrio 9. septembra 1890. francuski astronom Auguste Charlois, poznat po otkriću 99 asteroida. Asteroid se nalazi u glavnom asteroidnom pojasu i u proseku, od nas je udaljen 2,264 a. j. Ukoliko vas intersuje položaj ovog astrida na nebu ovih dana, evo nekoliko ilustracija: Sve ilustracije su napravljene na osnnovu karti iz programa SkjySafari Pro5 |
Postepeno raspršivanje članova ove familije pod uticajem Sunčevog zračenja dovelo je do toga da mnogi fragmenti pobegnu iz glavnog asteroidnog pojasa, pa su neki od njih tako dospeli do putanje Zemlje oko Sunca. Proračuni pokazuju porast udara asteroida u Zemlju i Mesec tokom zadnjih 100 do 150 miliona godina što se uklapa u teoriju da su mnoge od tih udara izazvali asteroidi ove familije. Simulacije takođe pokazuju da oko 20 posto današnjih NEA (Near Earth Asteroids, tj. asteroidi koji vršljaju u blizini Zemljine putanje) vode poreklo od familije Baptistina.
Jedna od ovih velikih kosmičkih stena, prečnika oko 10 kilometara, konačno je, pre 65 miliona godina pala na Zemlju u područje današnjeg poluostrva Jukatan (Meksiko) i izrovalo krater Ćikšulab prečnika 180 kilometara. Posledice tog užasnog događaja je izumiranje svih velikih životinja, pre svega dinosaurusa.
Studije uzoraka sedimenata i meteorita iz tog vremenskog perioda ukazuju da je udarno telo u poluostrvo bilo sastavljeno od ugljenih hondrita. Taj sastav isključuje mnoga druga moguća udarna tela, ali ne i neki asteroid iz familije Baptistina. Simulacije čitavog događaja daju 90% verovatnoće da objekat koji je formirao Ćikšulab krater je bio izbeglica iz familije Baptistine.
Krater Tycho |
Ove simulacije su takođe pokazale da postoji 70 % verovatnoće da je lunarni krater Tiho, promera 85 km, a formiran pre 108 miliona godina, bio takođe proizveden udarom nekog velikog fragmenta iz familije Baptistina.
* * *
Svi navedeni podaci potiču iz 2007-me godine i objavljeni su u više stručnih časopisa, pa i u Naturi i služe kao primer velike moći nauke da pronikne u davne događaje u oblasti dalekoj više stotina miliona kilometara u prostoru između Marsa i Jupitera.
Ali, u zadnje vreme pojavile su se velike rezerve prema neuvedenom scenariju. Novija istraživanja govore da do velikog sudara asteroida u Pojasu od kojih je nastala familija Baptistina, nije došlo tako davno, već pre «samo» 80 miliona godina. Ako je to tačno, onda postoje sumnje da je udar u Jukatan posledica pada jednog iz familije Baptistina pošto je 15 miliona godina, od sudara u asteroidnom pojasu pa do pada nekog asteroida iz familije na Zamlju, jako kratko vreme.
Sasvim je moguće da su ti novi podaci tačni. Ali sasvim je moguće i da će se priča o familiji Baptistina i njihovoj vezi sa izumiranjem dinosaurusa nastaviti.