Ako iz velikog i dobro očuvanog, Mesečevog kratera Schrödinger od svojih 316 kilometara u prečniku, krenete na sever, nakon 100 kilometara otprilike naići ćete na dug kanjon Planck. Zvanično ime mu je Vallis Planck, a to vallis je latinsko ime za dolinu, udubljenje u tlu sa ravnim dnom i dužine obično 150 ili više kilometara. Ta udubljenja su duboka obično preko jednog kilometra.  Vallis Planck dugačak je 503 kilometara, što je kao od Beograda do Škofje Loke (što je opet malo više nego do Ljubljane). 

A 200-300 kilometara levo od tog kanjona nalazi se drugi, Vallis Schrödinger, dužine 302 kilometar, a to vam je kao od Novog Sada do Zagreba. U pitanju su, dakle, ogromne selenografske forme i nije čudo što upadaju u oči i sa velikih visina. Istina je, međutim, da se one nalaze sa druge, dalje strane Meseca te se ne vide sa Zemlje. Ipak mnogi mediji pišu baš o ovim formama. I to dobrim delom zbog toga što se nalaze u blizini južne polarne oblasti – tamo gde bi trebalo da ima vodenog leda i tama gde otprilike treba da sleti buduća misija sa ljudskom posadom, Artemis 3. I svi bez izuzetka uz ove Mesečeve kanjone obavezno pominju i Veliki kanjon u Arizoni.

 Veliki kanjon u Arizoni

Taj kanjon je verovatno i najpoznatiji na našoj planeti zbog svojih ogromnih dimenzija, a možda još više zbog svoje veličanstvene i zastrašujuće lepote. Taj, zemaljski kanjon dug je 446 kilometara, a širok oko 29. Dubok je 1500 metara, a čine ga ogromne strme stene sa oštrim liticama. Sem turista obožavaju ga možda još i više geolozi jer je on velika riznica njihove nauke. Beskonačni slojevi stena koje geolozi tako iscrpno prate i čitaju, govore o dobrom delu istorije planete. Veliki kanjon ima dugu istoriju ako se računa materijal od kog je sačinjen, ali sam kanjon je rezultat delovanje divovske snage prirode. Računa se da je 6 miliona godina reka Kolorado dubila u stenama ovaj kanjon. I još jednom: šest miliona godina trebalo je da bi ovaj kanjon dobio današnji oblik. Šest miliona godina neprestanog spiranja da voda izdubi kanjon. 

A koliko vremena je bilo potrebno da bi se stvorili Mesečevi kanjoni Plank i Šredinger? Nedavno su naučnici izašli pred javnost naučnim saopštenjem: za nastanak ovih kanjona bilo je potrebno 10 minuta! I još jednom, oba kanjona nastala su za vreme koliko traje mali školski odmor između dva časa. 

Kako se došlo do ovog frapantnog rezultata? Istraživači su analizirali 15 sekundarnih kratera unutar Vallis Schrödinger koristeći i snimke i druge podatke. Sekundarni krateri stvoreni su nizom udaraca izbacivanjem materijala iz primarnog kratera udarom tela koje je i formiralo bazen Šredinger.

Bilo je to paklenih 10 minuta kada su veliki blokovi stenja padali desetinama kilometara u daljinu dok je tlo podrhtavalo od erupcija. 

Kolika je to sila bila u pitanju? Računa se 130 puta veća od snage svog nuklearnog naoružanja koje postoji danas. 

Astronomy