mvmm1
Pogled na MVO i istočni deo Los Anđelesa sa solarnog tornja visine 46 metara. Levo je kupola teleskopa od 100 inča, desno kupola teleskopa od 60 inča.


| 1 | 2 | 3 | Maunt Vilson teleskop

Don se školovao u Pasadeni, satelitskom gradiću Los Anđelesa u podnožju Mt. Vilsona, gde je bilo i sedište MVO. Diplomirao je fiziku na Pomona koledžu, tada i sada jednom od onih lepih, malih, privatnih univerziteta u SAD koji daju temeljno i široko obrazovanje. Don je zatim magistrirao meteorologiju na obližnjem Kaltehu (zvanično, Kalifornijski institut za tehnologiju), univerzitetu koji je tada rapidno rastao u jedan od svetskih centara za prirodne nauke i inžinjerstvo. Potom, pošto je bilo ratno vreme, regrutovan je u američko vazduhoplovstvo.

(Odatle potiče Donova kratkotrajna, morbidna veza sa našim krajevima. Bio je naime postavljen kao meteorolog u vazdušnu flotu koja je iz Južne Italije bombardovala naftna polja u Rumuniji a usput i druge okupatorske ciljeve što je 1943-44. dovelo do stradanja mnogih naših civila. Don je pomenuo malo poznat detalj iz tog perioda. Posle nadletanja ciljeva u Rumuniji leteće tvrđave jedno vreme nisu se okretale i vraćale u svoju bazu već su se spuštale na aerodrome u tada već oslobođenom delu sovjetske Ukrajine. Tu bi se popunili gorivom i naoružanjem, pa u povratku ka Italiji opet bombardovali gde im je naređeno. Ti kratki boravci s druge strane, u drugom svetu, usred sveopšteg rata, bili su, kako je rekao, sasvim nestvarni.)

Po okončanju rata Don je kao inžinjer radio u visoko tehnološkim firmama Tehnikolor, Nortrop (sada Northrop Grumman Corporation), i najzad Aerospejs (The Aerospace Corporation) gde je jedno vreme bio šef optičkog odeljenja. Njegov odlazak u penziju sredinom osamdesetih poklopio se sa prekretnicom u životu njegove voljene opservatorije.

Od osnivanja pa do malo posle 2. svetskog rata, MVO je imala najveće telescope na svetu, nebo iznad bilo je tamno, broj astrofizičara u svetu bio je još uvek mali a svi astronomi koji su se bavili vangalaktičkom astronomijom i kosmologijom mogli su da stanu u jedan kombi, pri čemu je najveći broj njih bio sa Mt. Vilsona. U tri decenije posle rata situacija se značajno promenila. Rast Los Anđelesa je učinio nemogućim studije vrlo slabih objekata na zapadnoj polovini neba. Stigla je i konkurencija. Izgrađen je prvo teleskop od 200 inča (5 m) na Palomaru, a zatim i nekoliko teleskopa od 3 m i 4 m u Kaliforniji, Arizoni, i Čileu. Broj astronoma koji su se bavili posmatračkom kosmologijom je porastao. MVO nije više bio ono specijalno mesto na planeti sa koga je jedino bilo moguće zaviriti u duboki kosmos. Teška srca, astronomi su prihvatili odluku Karnegijevog Instituta za nauku, koji je vlasnik MVO, da okonča finansiranje daljih istraživanja na MVO da bi se preusmerila sredstva na novu opservatoriju Las Kampanas u Čileanskim Andima. Dva univerziteta u Los Anđelesu preuzela su solarne telescope i nastavila sa radom. Nevoljno se međutim pronela vest da su teleskopi od 60 i 100 inča “stavljeni u naftalin.”

Ni astronomi ni ljubitelji astronomije nisu mogli da zaborave legendu. Već krajem osamdesetih obrazovan je Mt. Vilson Institut (MWI), kao mala profesionalna organizacija koja je trebalo da traži druge izvore finansiranja za nastavak rada velikih teleskopa. Paralelno, formirana je Asocija Mt. Vilson Opservatorije (MWOA), društvo astronoma amatera koje je sebi dalo u misiju da volonterskim radom omogući širokoj publici pristup opservatoriji i da preko javnih predavanja, svojih publikacija, profesionalnih medija, a ubrzo i preko Interneta održi živo prisustvo MVO i velikih otkrića koja su na njoj učinjena.

mvmm2
Don Nikolson kao domaćin u razgovoru sa jednom od bezbrojnih grupa amatera astronoma i ljubitelja astronomije ispod teleskopa od 100 inča. Ispred njega sedi čuveni otkrivač kometa Dejvid Levi, najpoznatiji možda po kometi SL-9 koja je pala na Jupiter. Izvor: http://astro-tom.com/avac/hots/hots_2006/hots_2006.htm


Don Nikolson je bio jedan od MWOA osnivača, nekoliko puta predsednik te organizacije, a dugo i pomoćnik direktora MWI za popularizaciju MVO.  Skoro tri decenije, pa i kada je napunio 96 godina, seo bi u kola, probijao se prvo sat vremena kroz saobraćaj Los Anđelesa, pa još 30 km uzbrdo do MVO. Tu bi vodio novu grupu posetilaca u obilazak muzeja opservatorije, solarnih teleskopa i teleskopa od 100 inča. Noćna posmatranja za posetioce bila su moguća na teleskopima od 6 inča, pa kasnije 16 inča, a pravi događaj, za grupe koje su bile u stanju da plate, bilo je noćno, vizuelno posmatranje na teleskopu od 60 inča. Novac je naravno išao MWI, za plaćanje struje, vode, i drugog održavanja opservatorije, ne MWOA i amaterima.

Don i drugi osnivači MWOA takođe su predano obučavali nove entuzijaste kao vodiče tura, ili kako to Amerikanci obično kažu “docente.” Pored grupnih tura pod Donovim vođstvom MWOA amateri su preuzeli i održavanje, opravke i modernizaciju teleskopa od 60 inča, kompjuterizovali njegovu operaciju i opremili teleskop elektronskim kamerama. MVO legenda je živela.

MWOA je imala odlične docente, ali niko nije bio tako popularan i poštovan kao Don. Poštovali su ga i posetioci, i docenti i profesionalni astronomi koji su vodili MWI. Pre deset godina gradska uprava Pasadene je donela specijalno priznanje Donu Nikolsonu za njegov doprinos MVO.

mvmm3 
Ogledalo teleskopa od 100 inča. Lepo se vidi da je naliveno iz tri sloja, kao i nepravilnosti nastale tokom hlađenja. Aluminizirana površina je međutim besprekorna.


Treba reći da i pored sve svoje protestanske anglo-saksonske ozbiljnosti i uzdržanosti Don je bio i veliki šeret. Kada bi pomenuo nešto iz nedaleke prošlosti uz to bi uvek dodao “… pre nove ere, to jest, pre kompjutera.”

Ili, “Doplerov efekat, prosto! Kad hoćete da pređete ulicu pogledate levo, sva ta plava svetla vam prilaze. Pogledate desno, sva crvena sveta se udaljavaju. To je sve!”

Ili, kada bi odveo grupu ispod Hukerovog teleskopa objasnio bi da se po boji vidi da je staklo ogledala izlila ista firma koja pravi vinske flaše, ukazao na mehurove zarobljene hlađenjem, pa nastavio sa osmehom: “… krivina ogledala je tolika da na njemu može da se skupi toliko i toliko litara vode… A sad, da vidimo račundžije. Koliko bi vode stalo na palomarsko ogledalo od 200 inča?” Prisutni bi počeli tiho da mumlaju, dva put veći prečnik, četiri puta veća površina, ali krivina zavisi od fokalne dužine, kolika je sad fokalna dužina? ... a Don bi ih pobednički prekinuo: “Ha, rezultat je nula! Palomar ima Kasegrenov focus, sva bi voda iscurela!”

Ili, dok bi posetioci zadivljeno gledali teleskop primetili bi odjedanput da se on pomera!


Na prvi pogled zašto da ne, teleskopi se pomeraju, ali za momenat postaje jasno da tu nešto nije u redu: pomera se polarna osa teleskopa, osa koja treba uvek da pokazuje na Severni nebeski pol!

Don bi tada objasnio da je on to pritisnuo dugme za motor koji pomera kupolu, ali da je konstrukcija takva da se sa kupolom pomera i sav kružni pod oko teleskopa! Mi kružimo oko teleskopa!!!

Tu bi nastali smeh i zbrka, neko bi bio oduševljen, nekome bi se zavrtelo u glavi, a neko bi morao da gleda kroz otvor kupole da se ubedi da je stvarno tako kako Don kaže.

Nekoliko amaterskih snimaka napravljenih u toj situaciji mogu da se vide,

ovde, https://www.youtube.com/watch?v=oRGjfo0_8O4 (Uočite sto noćnog operatora!);

ovde, https://www.youtube.com/watch?v=k7Xsp8CmdpQ , gde se lepo vidi kako kupola i kružni pod klize uz belu ogradu oko teleskopa, a pri kraju se vidi i mali lift za Nasmitov focus sa “Hablovom stolicom”;

i ovde, https://www.youtube.com/watch?v=WHESX1Dm7bA gde se vidi pogled kroz otvor kupole.

Poslednjih godina pred raznom publikom je Don je održao nekoliko predavanje na šarmantnu temu “Astronomi koje sam znao, od kojih su neki znali mene.”  Između raznih priča o MVO astronomima vredi pomenuti interesantan odnos Donovog oca, Seta Nikolsona i spektroskopiste Miltona Hamasona. Po jednoj od zvaničnih istorija MVO, Set Nikolson je bio liberalni demokrata, koji je smatrao da je Ruzvelt svojim progresivnim programima spasao SAD od revolucije i učinio zemlju boljom. Hamason je pak bio zagriženi republikanac za koga je Ruzvelt gurnuo zemlju u socijalizam. Potrefilo se da je godinama Hamason bio zadužen za raspored noćnih posmatrača a Nikolson za raspored dnevnih, solarnih posmatrača. MVO legenda kaže da je Hamason uvek gledao da u noć pred izbore stavi na teleskope kolege koji su bili demokrate, dok je Set Nikolson na dan izbora uvek stavljao na dužnost kolege koji su bili republikanci, u oba slučaja da bi otežali suprotnoj strani da dobije 3-4 glasa!

Međutim, njih dvojica, Set Nikolson ii Milton Hamason, bili su decenijama doživotni prijatelji! Na pitanje kako je to bilo moguće, Don je u predavanju objasnio: “Prvo, tada razlike između stranaka u celini ipak nisu bile tako velike kao sada, radikalizam nije dominirao ni na jednoj ni na drugoj strani. Drugo, oni nisu nikada razgovarali o politici! Igrali su bilijar, išli na konjske trke, dve porodice su zajedno išle na kampovanje i pecanje, uveče bi igrali bridž i pričali o astronomiji i svemu i svačemu, ali nikada o politici! I ostali su prijatelji.” 

Od pre nekoliko godina, amateri, sada organizovani u novo udruženje Prijatelja MVO, počeli su da rade i na popravkama i automatizaciji teleskopa od 100 inča. To su najčešće penzionisani inžinjeri, vrlo sposobni ljudi i entuzijasti, koji vole da petljaju sa arhaičnom mehanikom i elektrikom koliko i da gledaju magline. Sjajne ilustracije tih projekata mogu da se vide na ovoj stranici: https://www.mtwilson.edu/volunteer/ .

Korišćenje teleskopa od 60 inča (kojim je Harlou Šapli izmerio veličinu Mlečnog puta a Karl Sajfert našao po njemu nazvane galaksije) košta sada 1.000 USD za pola noći i 1.700 USD za celu noć. Time se obično koriste klubovi ili grupe astronoma amatera tako da sa 20-25 ljudi u grupi cena postaje podnošljiva. (U nekoliko slučajeva teleskop je bio iznajmljivan i za romantičnu ponudu braka pod zvezdama!)

I teleskop od 100 inča je sada dostupan za vizuelna posmatranja, MWI međutim naplaćuje paprene cene: 2.700 USD za pola noći (od sutona do ponoći) i 5.000 USD za celu noć, nezavisno od doba godine. Još predstoji da se vidi koliko će takav program biti uspešan.

Dotle, u svako doba dana i noći, entuzijasti mogu da uživaju u pogledu na kupolu teleskopa od 100 inča sa web kamere na obližnjem solarnom tornju (slika se osvežava svaka dva minuta):  http://obs.astro.ucla.edu/towercam.htm .

Dok teleskop od 100 inča sa svojim zavarenim šrafovima od 3 cola i dalje ponosno stoji kao drednot iz prohujalog doba kome vreme ne može ništa, to vreme je polako došlo po Dona. Kada bi ga proteklih godina neko pitao kako je, Don bi se samo nasmešio, “Pa, uzevši u obzir alternativu…” I nastavio bi sa vožnjama do MVO, grupnim posetama, i novim planovima za korišćenje teleskopa.

Napustio nas je novembra prošle godine, nepun mesec dana posle svog 98. rođendana. Ko ga nije poznavao rekao bi da to nije čudno s obzirom na poodmakle godine. A za svakoga ko je video njegovu mentalnu i skoro do poslednjeg dana fizičku agilnost ostao je utisak da je taj odlazak došao prerano.

mvmm4
Don Nikolson (16. oktobar 1918 – 11. novembar 2016), inžinjer, astronom amater, čuvar vatre Mt. Vilsona, džentlmen stare škole, i nezaboravan, sjajan karakter.  

 

Izvor: http://homepage.smc.edu/fouts_gary/ASTROPROG/astro_club_archive/MT_W_60.htm

Napomena: ako nije drugačije rečeno sve slike su sa MWO sajta https://www.mtwilson.edu/ .

 | 1 | 2 | 3 | Maunt Vilson teleskop


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... Pre 1 nedelje

Foto...