Oprema

Sateloidi Mjasiščeva: neobični avio-kosmički projekti, aktuelni i danas

1

Pišući godinama o astronautici, često sam se sretao sa jednim fenomenom a to je da se vezujem za određene projekte, avione, sonde, robote, rakete, a što sam stariji i za same ljude: naučnike, inženjere, konstruktore, operatore itd. O mnogima sam pisao neverovatne storije. Mnogi su zaboravljeni čak i u svojim zemljama, i samo njihovi radovi i projekti predstavljaju reminiscenciju na njih. Recimo danas nešto o jednom geniju koje je čitavog života išao decenijama ispred svog vremena.

Opširnije: Sateloidi Mjasiščeva: neobični avio-kosmički projekti, aktuelni i danas

Write comment (0 Comments)

Anatomija satelita

17Zamisli da ti neko ponudi da opremiš kosmičku ekspediciju. Koji će ti uređaji, sistemi, resursi biti potrebni tamo daleko od Zemlje? Odmah ti padaju na pamet motori, gorivo, skafanderi, kiseonik. Malo kasnije, razmislivši, setićeš se solarnih panela i komunikacionog sistema ... (Meni padaju na pamet i topovi kao iz serije 'Star Trek'.) U međuvremenu, savremene kosmičke letilice, posebno putničke, opremljene su brojnim sistemima bez kojih bi njihov uspešan rad nemoguć, ali gotovo ništa od toga nije poznato široj javnosti. Zato da vidimo o čemu se radi...

Opširnije: Anatomija satelita

Write comment (3 Comments)

Sledeće ruske rakete

9Ako postoji nešto što pažljivi čitaoci našeg sajta znaju, to je da je panorama ruskih raketa neverovatno nestabilna, toliko da je gotovo nemoguće pratiti različite projekte koji se neočekivano pojavljuju, nestaju, oživljavaju ili menjaju imena. U svakom slučaju, pokušajmo zajedno da sve ukapiramo koristeći sliku koju je šef 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, objavio pre neki dan na svom Twitteru. Sledećih deset godina 'Roskosmos'planira da u opticaju ima oko osam različitih orbitalnih lansera. Kao što se to događa već više od decenije, raketni projekti su podeljeni, otprilike u dve kolone: one koja se temelji na motoru RD-191 s jednom komorom za sagorevanje i one koja se temelji na motorima RD-180 i RD-171 s dve odn. četiri komore za sagorevanje. Svi ovi motori sagorevaju kerozin i tečni kiseonik (kerolox).

Opširnije: Sledeće ruske rakete

Write comment (2 Comments)

Točkovi 'Perseverancea'

1

O točkovima različitih rovera pisao sam u više navrata, a poslednji put pre dve godine. I opet ću, jer se priprema nova misija. Nasin rover 'Perseverance' izgleda kao blizanac 'Curiosityja', ali skriva mnoge razlike. Glavna je u naučnim instrumentima koji imaju za cilj otkrivanje biomarkera na Marsu, ali postoje i suptilnije razlike. Pogledajmo danas njegovih šest točkova. 'Curiosityjevi' točkovi su nehotice skrenuli pažnju na sebe kada su nakon samo nešto više od godinu dana boravka na Marsu pokazali više habanja od predviđenog. Na točkovima su počele da se pojavljuju male a potom i ne baš male rupe, prisilivši Nasu da promeni rutu rovera kako bi izbjegao preterano oštro stenovito tlo. Točkovi 'Curiosityja' i njegovog brata 'Perseverancea' presudni su za misije, ne samo iz očiglednog razloga jer se oni koriste za kretanje, već i zato što su ujedno i stajni trap čitavog vozila.

 

Opširnije: Točkovi 'Perseverancea'

Write comment (0 Comments)

'Shapeshifters' od SF do činjenice: putovanje od Titanovih litica do morskog dna

Shapeshifters 3

Mini roboti koji mogu da se kotrljaju, lete, plutaju i plivaju, a zatim se pretvore u jednu mašinu? Zajedno će činiti 'Shapeshifter', razvojni koncept transformacionog vozila za istraživanje tajanstvenih, dalekih svetova.

 

Opširnije: 'Shapeshifters' od SF do činjenice: putovanje od Titanovih litica do morskog dna

Write comment (0 Comments)

'Orion' – nemogući brod

(ne, ovo nije priča o novom Nasinom brodu već o nečem mnogo VEĆEM)

40

Navikli smo da čitamo kako su međuplanetna putovanja skupa, složena i da zahtevaju mnogo vremena. Znamo da će putnička misija na Mars potrajati duže od godinu dana, možda i tri. Ali šta ako to nije istina? Šta ako ti kažem da možemo da stignemo do Crvene planete za mesec dana? Ili da smo u stanju da pošaljemo ka Jupiteru brod sa 20 ljudi? I sve to koristeći tehnologiju od pre četiri decenije. Čini se nemogućim, ali u stvarnosti je vrlo jednostavno: treba nam samo hiljadu nuklearnih bombi male snage!

 

Opširnije: 'Orion' – nemogući brod

Write comment (0 Comments)

Oproštaj od 'Protona': istorija najmnogobrojnije teške rakete u svetu

11

Krajem prošle godine, generalni direktor Hruničevljevog razvojnog i kosmičkog centra je otkrio da im preostaje da naprave još samo 11 raketa 'Протон'. Četiri se trenutno prave u preduzeću, a još sedam će biti proizvedeno u razdoblju 2020–2021. Nakon lansiranja posljednjih raketa, ruski kosmički program će se napokon prebaciti na nove rakete 'Ангара', koje se razvijaju još od 1995. godine. Da vidimo šta kaže 'Известия', podsećajući nas na istoriju stvaranja i korišćenja ovog jedinstvenog sovjetskog projekta.

Opširnije: Oproštaj od 'Protona': istorija najmnogobrojnije teške rakete u svetu

Write comment (0 Comments)

Erbasova Odbrana i Kosmos

erbas1

Ovako napisano, niko ne može da prepozna da se radi o jednoj od najvećih vojnih kompanija na svetu, sa preko 40.000 zaposlenih. Ako kažem da prave rakete i motore za njih, navigacione i komunikacione satelite, međuplanetne sonde, vojne avione i slično, zabuna je još veća. Ali ako kažem da je to 'Airbus Defence & Space', mnoge stvari postaju jasnije. Pošto ne postoji išta u kosmosu da je iz Evrope a da nije prošlo kroz (bez)brojne fabrike AD&S, hajde da se malo upoznamo sa ovim 'Airbusovom'segmentom.

 

Opširnije: Erbasova Odbrana i Kosmos

Write comment (0 Comments)

'Briz-M': povetarcem u orbitu

briz1

Amerikanci ga zovu upper stage ili space tug, Rusi разгонный блок ili межорбитальный буксир, a mi ... nikako. Bar da ja znam. U svojim pričama o kosmosu ja ga pominjem jednostavno kao 'dodatni stepen'. Bez njega danas nema nijedne rakete, računajući i nuklearne balističke projektile. O I i II raketnom stepenu uglavnom nema šta da se priče – to su 'mišići' svake rakete, i za njih važi klasika – što veći to jači. Njihov zadatak je u načelu da podignu korisni teret dovoljno visoko i tu ga ostave. Kako dalje? Kako ući u odgovarajuću orbitu, zahtevane visine, nagiba i brzine? Hajde da danas zajedno naučimo nešto o tome.

 

Opširnije: 'Briz-M': povetarcem u orbitu

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Jovan said More
    Je li moguće mijenjati spin čestice?... 6 sati ranije
  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 1 dan ranije

Foto...