Konačno smo dočekali taj dan. Prototip Staršipa sa koničnim vrhom, krilima i tri Raptor motra je poleteo u 23:46 po našem vremenu sa idejom da dosegne 12,5 km visine i sleti pored mesta sa koga je poleteo.
Opširnije: Staršip izveštaj 09.12.2020
Write comment (3 Comments) 
Posle brojnih testova rezervoara na pritisak i statičkih paljenja motora, izgleda da je prototip Staršipa spreman za poletanje. Prvo očekivano vreme poletanja bilo je planirano za utorak 8.12.2020 od 11:00 ET (17:00 CET) nadalje. Vremenski uslovi su bili savršeni, ali i dalje je postoji bezbroj tehničkih problema koji su mogli da spreče poletanja.
Opširnije: Staršip izveštaj: Danas je dan
Write comment (0 Comments) 
Ako se ijedna tema u aeronautičkom sektoru stalno ponavlja, onda su to sistemi za lansiranje iz vazduha. Ideja je izvanredno stara, ali do sada je uspelo da prođe samo par projekata[1]: 'Northrop Grummanova' raketa 'Pegasus' i 'Launcher One' kompanije 'Virgin Orbit'. Ali to nije prepreka za nove projekte raketa koje s vremena na vreme koriste avion kao prvi stepen. Poslednji su 'Talon-A' i 'Ravn X', dva vrlo spektakularna projekta koja bude vrlo ozbiljne sumnje u njihovu održivost. 'Ravn X' američke aeronautičke kompanije 'Aevum', koju je pre četiri godine osnovao nje izvršni direktor Jay Skylus. Novina kod 'Ravna X' je u tome da je prvi stepen avion bez posade, tj. dron! Težina aviona je 25 tona i, uprkos elegantnom i pojednostavljenom obliku borbenog aviona, podzvučan je. Sama mikroraketa je mala dvostepena raketa na tečno gorivo sposobna da ponese u orbitu oko 100 kg. Prema 'Aevumu', za godinu ipo biće spremni za svoju prvu misiju.
Opširnije: 'Ravn X' i 'Talon-A', dva nova sistema za lansiranja iz vazduha
Write comment (3 Comments) 
13. novembra 2020. u 20:32 po našem, raketa 'Atlas V' 531 korporacije 'ULA' uzletela je s rampe SLC-41 u vazduhoplovnoj bazi Canaveral (Florida). Bila je to misija AV-090 rakete 'Atlas V', ali zanimljiva stvar bio je teret, vojni satelit NROL-101, poznat i kao USA-310
Opširnije: Lansiran tajanstveni vojni satelit NROL-101
Write comment (1 Comment) 
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Write comment (0 Comments)
Lansiranje stvari u kosmos nekada je spadalo u domen državnih agencija koje su radile s velikim aeronautičkim dobavljačima. Ali stvari su se promenile. U poslednja dve decenije, startap kosmičke kompanije su pokazale da mogu da se takmiče sa svojim većim kolegama, a u nekim slučajevima da budu i ispred njih.
Opširnije: Štaće nam NASA kad imamo SpaceX?
Write comment (1 Comment) 
Uprkos procenama mnogih, i u svetu ali i među našim čitaocima pa i mene samog, Rusi nekako taljigaju svoj program letova u kosmos sa posadom. 'Roskosmos' planira da to izvede putničkim brodom 'Orao'. Prije nekoliko mjeseci razgovarali smo o planovima Roscosmosa da izvede prve letovenovog ruskog broda s posadom 'Arjol'.
Opširnije: Formira se ruski brod 'Orel'
Write comment (0 Comments)
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
'Spiral' je jedan od najambisioznijih ali i najtajnijih projekata u istoriji sovjetskog vazduhoplovstva. Tek danas, pola veka kasnije, moguće je sagledati u pravom svetlu istinu o ovom zapanjujućem ansamblu...
Opširnije: SPIRAL - vazdušno-orbitni raketoplan
Write comment (1 Comment) 
Ruska državna svemirska korporacija Roskosmos predstavila planove za razvoj nove rakete pod imenom Amur. Ono što je se vidi na prvi pogled i upečatljvo je da Amur izgleda kao Falcon 9 kompanije SpaceX, samo što je manji.
Opširnije: Ruska kopija Falcona 9 možda će zameniti Sojuz
Write comment (1 Comment) 
Nakon sukoba u Ukrajini 2014, Rusija je odlučila da stvori potpuno nezavisni projekat orbitne stanice kao 'plan B' za slučaj da globalno sučeljavanje sa SAD-om eskalira do točke da onemogući suživot na Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS). Ova stanica, poznata kao ROS – Rasiskaja Orbitalnaja Stancija (rus. РОС, Российская Орбитальная Станция) – trebala je da bude formirana od najnovijih modula u ruskom segmentu: 'Nauka' (MLM), 'Pričal' (UM) i NEM, uz nekoliko manjih. U nedostatku sporazuma o obnovi saradnje na ISS-u, Rusija bi 2024. godine odvojila ove module od Međunarodne stanice kako bi formirala sopstvenu. Šta je s tim planovima? Pa, nedavno je 'Roskosmos' pretresao svoju strategiju i objavio važne vesti. Državna korporacija sada predviđa četiri scenarija za budućnost, od više do manje realnih. Prvi, i najrealniji, sastoji se od održavanja operacija na ISS-u kao do sada do 2028. ili 2030. Znači nema vlastitih stanica. Drugi scenario uključuje stvaranje ROS stanice s modulima iz ruskog segmenta, kao u predlogu iz 2014, s tim što bi se odvajanje izvelo već 2026. godine.
Opširnije: Nova ruska orbitna stanica 'ROSS'
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
