- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: subota, 04 jul 2020 22:18
-
Autor Draško Dragović
U oktobru 1997. nekoliko udruženja za zaštitu čovekove okoline se usprotivilo lansiranju sonde 'Cassini' namenjene izučavanju Saturna. Razlog protesta je bio sondin radioizotopski termoelektrični generator (RTG) – zapravo ih je imao tri, tipa GPHS-RTG – uređaj koji proizvodi električnu energiju iz toplote proizvedene raspadom plutonijuma-238. Ekolozi su se plašili da bi plutonijum mogao da kontaminira široko područje obale Floride ukoliko bi raketa 'Titan IV' eksplodirala tokom lansiranja. NASA je morala da se suoči sa kritikom podsećajući da su RTG-ovi dizajnirani tako da prežive eksploziju i da nema rizika. Ali u kojoj meri je to bilo tačno?
Opširnije: Kosmički radioizotopski generatori koji su završili na dnu okeana
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: subota, 27 jun 2020 00:04
-
Autor Draško Dragović
Budući kosmički brod 'Аrjol' – 'Oрëл' ('orao' na ruskom) – jedna je od ključnih valuta ruskog kosmičkog programa. Iako je njegovo konstruisanje započeto 2009. pod imenom 'PPTS', 11 godina kasnije još nije poleteo. U tom procesu je pretrpeo višestruke promene u dizajnu i nazivu: prvo 'PPTS', zatim 'PTK-NP' – akronim od 'budući putnički brod nove generacije', službeno ime koje je zadržao do danas – zatim 'Federacija' i, konačno, 'Arjol'. Vremenom se takođe menjala i njegova raketa. Prvo je stvorena ad-hocraketa, 'Rus-M', koja je otkazana. Kasnije ju je zamenila 'Angara A5P' a nakon sukoba u Ukrajini odlučeno je da se koristi novi, manje snažni 'Sojuz 5'/'Irtiš', lansiran sa Bajkonura. Napokon, sadašnji čelnik 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, odlučio je da se vrati 'Angari A5P' ali lansiranoj sa Vastočnog. Podsetimo da je Rogozin takođe bio kolovođa promene imena 'Federacije' u 'Arjol' ('Federacija' je bila previše ženstvena).
Opširnije: Prvi letovi ruskog putničkog broda 'Orel'
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: petak, 19 jun 2020 22:11
-
Autor Draško Dragović
Najmanja velika raketna kompanija na svetu
– Rocket Man koju želi da pobedi milijardere
Pre dva meseca jedna mala raketna kompanija, smeštena u kalifornijskoj pustinji, dobila je od Nase ugovor vredan $76 miliona kojim se obavezuje da će do kraja 2022. odneti na Mesec devet naučnih instrumenata plus mali rover. Nije loše za privatnu kompaniju od samo 8 stalno zaposlenih i malog preduzetnika koji se takmiči sa svetskim milijarderima ko će napraviti sledeću veliku letilicu za vladu. Njegovo ime je David Masten.
Opširnije: Najmanja velika raketna kompanija na svetu
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 15 jun 2020 14:08
-
Autor Draško Dragović
'SpaceX', 'SpaceX', SpaceX'... Mask, Mask, Mask... Nije sporno, velika kompanija i još veći čovek, o kojima sam u poslednje vreme i sam bezuspešno pisao. Čitaoci su navijački nastrojeni, 'bravo, sad na Mesec, a onda je tu i Mars...' Sve to je posledica neznanja i nepoznavanja materije i mehanizama funkcionisanja industrije. Ne kažem da sam ja neki znalac ali imam neke informacije, pa bih zato danas nešto rekao o još jednom supermoćnom privatniku i njegovoj kosmičkoj kompaniji, čiji su pristup kosmosu i ambicije potpuno drugačiji. Reč je o Jeffu Bezosu i 'Blue Originu'.
Opširnije: Bezos vs. Mask
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 08 jun 2020 22:46
-
Autor Draško Dragović
Granica između vojnih projektila i kosmičkih raketa je fluidna. Sve je započelo odmah posle svetskog rata, jer su konstruktori pravili neverovatno moćne motore a inženjeri sve jače nuklearne bombe koje je trebalo po potrebi isporučiti hiljadama kilometara preko okeana na zemlju neprijatelja. Uskoro je postala šala poslati atomsku bombu snage milion tona TNT-a na daljinu od desetak hiljada kilometara.
I to brzinama od nekoliko hiljada kilometara na sat! Za to su korišćene krstareće rakete, ili tzv. 'krilate rakete'. A onda se to preko noći promenilo: Sovjeti su napravili prvu višestepenu interkontinentalnu raketu, neuhvatljivu i za PVO i za avione, i zaokrenuli čitavu koncepciju napada i odbrane. Samo par godina kasnije, takva raketa je ponela prvi veštački satelit i prvog čoveka. A šta je bilo sa krilatim raketama?
Evo jedne od njih.
Opširnije: M-40 'Buran'
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 08 jun 2020 12:30
-
Autor Astronomski magazin
Boeing je baš zaglavio u problemima zadnjih godina. Padaju mi na pamet paralele sa nekadašnjim gigantom North American Aviation koji je takođe postao prevelik za menadžerisanje da bi se onda rasturio na više kompanija. Ne znam da li je to rešenje i za Boeing u ovakvoj Americi ali otkako ih je McDonnell Douglas kupio za njihove pare oni su na silaznoj putanji.
Opširnije: Povodom članka: "Šta će biti sa 'Boeingovim' kandidatom?"
- Detalji
-
Kategorija: Oprema
-
Datum kreiranja: četvrtak, 28 maj 2020 18:03
-
Autor Draško Dragović
Ako postoji neki slavni kosmički računar, to je svakako onaj iz misije 'Apollo'. AGC (Apollo Guidance Computer) označava granicu između 'pre' i 'posle' u istraživanju kosmosa, i još uvek je popularan i danas. Međutim, AGC nije prvi digitalni računar koji je stigao u kosmos u putničkom brodu. Pre njega je postojao jedan veliki koji je već zaboravljen: računar iz programa 'Gemini', komad inženjeringa vrlo naprednog u vreme kada su programi učitavani sa magnetne trake. Poput mnogih elemenata u 'Geminiju', i računar iz ove kapsule jedva da zaslužuje fusnotu u istorijskoj knjizi o trci u kosmosu. Usprkos svemu, bio je to prvi digitalni računar ugrađen u jedan kosmički brod.
Opširnije: Računar 'Geminija': prvi u kosmosu