Oprema

Kosmički radioizotopski generatori koji su završili na dnu okeana

4

U oktobru 1997. nekoliko udruženja za zaštitu čovekove okoline se usprotivilo lansiranju sonde 'Cassini' namenjene izučavanju Saturna. Razlog protesta je bio sondin radioizotopski termoelektrični generator (RTG) – zapravo ih je imao tri, tipa GPHS-RTG – uređaj koji proizvodi električnu energiju iz toplote proizvedene raspadom plutonijuma-238. Ekolozi su se plašili da bi plutonijum mogao da kontaminira široko područje obale Floride ukoliko bi raketa 'Titan IV' eksplodirala tokom lansiranja. NASA je morala da se suoči sa kritikom podsećajući da su RTG-ovi dizajnirani tako da prežive eksploziju i da nema rizika. Ali u kojoj meri je to bilo tačno?

 

Opširnije: Kosmički radioizotopski generatori koji su završili na dnu okeana

Write comment (2 Comments)

Prvi letovi ruskog putničkog broda 'Orel'

1

Budući kosmički brod 'Аrjol' – 'Oрëл' ('orao' na ruskom) – jedna je od ključnih valuta ruskog kosmičkog programa. Iako je njegovo konstruisanje započeto 2009. pod imenom 'PPTS', 11 godina kasnije još nije poleteo. U tom procesu je pretrpeo višestruke promene u dizajnu i nazivu: prvo 'PPTS', zatim 'PTK-NP' – akronim od 'budući putnički brod nove generacije', službeno ime koje je zadržao do danas – zatim 'Federacija' i, konačno, 'Arjol'. Vremenom se takođe menjala i njegova raketa. Prvo je stvorena ad-hocraketa, 'Rus-M', koja je otkazana. Kasnije ju je zamenila 'Angara A5P' a nakon sukoba u Ukrajini odlučeno je da se koristi novi, manje snažni 'Sojuz 5'/'Irtiš', lansiran sa Bajkonura. Napokon, sadašnji čelnik 'Roskosmosa', Dmitri Rogozin, odlučio je da se vrati 'Angari A5P' ali lansiranoj sa Vastočnog. Podsetimo da je Rogozin takođe bio kolovođa promene imena 'Federacije' u 'Arjol' ('Federacija' je bila previše ženstvena).

Opširnije: Prvi letovi ruskog putničkog broda 'Orel'

Write comment (9 Comments)

Najmanja velika raketna kompanija na svetu

1

Najmanja velika raketna kompanija na svetu 
– Rocket Man koju želi da pobedi milijardere

Pre dva meseca jedna mala raketna kompanija, smeštena u kalifornijskoj pustinji, dobila je od Nase ugovor vredan $76 miliona kojim se obavezuje da će do kraja 2022. odneti na Mesec devet naučnih instrumenata plus mali rover. Nije loše za privatnu kompaniju od samo 8 stalno zaposlenih i malog preduzetnika koji se takmiči sa svetskim milijarderima ko će napraviti sledeću veliku letilicu za vladu. Njegovo ime je David Masten.

 

Opširnije: Najmanja velika raketna kompanija na svetu

Write comment (8 Comments)

Bezos vs. Mask

11

'SpaceX', 'SpaceX', SpaceX'... Mask, Mask, Mask... Nije sporno, velika kompanija i još veći čovek, o kojima sam u poslednje vreme i sam bezuspešno pisao. Čitaoci su navijački nastrojeni, 'bravo, sad na Mesec, a onda je tu i Mars...' Sve to je posledica neznanja i nepoznavanja materije i mehanizama funkcionisanja industrije. Ne kažem da sam ja neki znalac ali imam neke informacije, pa bih zato danas nešto rekao o još jednom supermoćnom privatniku i njegovoj kosmičkoj kompaniji, čiji su pristup kosmosu i ambicije potpuno drugačiji. Reč je o Jeffu Bezosu i 'Blue Originu'.

Opširnije: Bezos vs. Mask

Write comment (11 Comments)

M-40 'Buran'

4

Granica između vojnih projektila i kosmičkih raketa je fluidna. Sve je započelo odmah posle svetskog rata, jer su konstruktori pravili neverovatno moćne motore a inženjeri sve jače nuklearne bombe koje je trebalo po potrebi isporučiti hiljadama kilometara preko okeana na zemlju neprijatelja. Uskoro je postala šala poslati atomsku bombu snage milion tona TNT-a na daljinu od desetak hiljada kilometara.
I to brzinama od nekoliko hiljada kilometara na sat! Za to su korišćene krstareće rakete, ili tzv. 'krilate rakete'. A onda se to preko noći promenilo: Sovjeti su napravili prvu višestepenu interkontinentalnu raketu, neuhvatljivu i za PVO i za avione, i zaokrenuli čitavu koncepciju napada i odbrane. Samo par godina kasnije, takva raketa je ponela prvi veštački satelit i prvog čoveka. A šta je bilo sa krilatim raketama?
Evo jedne od njih.

Opširnije: M-40 'Buran'

Write comment (0 Comments)

Povodom članka: "Šta će biti sa 'Boeingovim' kandidatom?"

CST 100 Starliner integration with Atlas V

Boeing je baš zaglavio u problemima zadnjih godina. Padaju mi na pamet paralele sa nekadašnjim gigantom North American Aviation koji je takođe postao prevelik za menadžerisanje da bi se onda rasturio na više kompanija. Ne znam da li je to rešenje i za Boeing u ovakvoj Americi ali otkako ih je McDonnell Douglas kupio za njihove pare oni su na silaznoj putanji. 

Opširnije: Povodom članka: "Šta će biti sa 'Boeingovim' kandidatom?"

Write comment (1 Comment)

Šta će biti sa 'Boeingovim' kandidatom?

26

U komentarima na moju poslednje objavljenu priču o Pretorijancu, razvila se jako zanimljiva diskusija. Skrenula mi je pažnju njena unisonost. Zato bih danas napisao nešto o projektu koji samo na prvi pogled izgleda gubitnički, ali ako pročitaš par činjenica onda shvatiš da kod Vikinga naši kriterijumi slabo važe. Radi se o 'Boeingovom'kandidatu za Nasin program CCDev. Iako ga je jedno vojno krilo Nase zdušno podržavalo, drugo krilo koje uložilo u Pretorijanca je pobedilo. Za sada...

Opširnije: Šta će biti sa 'Boeingovim' kandidatom?

Write comment (18 Comments)

Krilo-SV - nova ruska raketa sa krilima

Raketa s krilima 5

Nedavno sam preneo 'Roskosmosove'buduće planove vezane za njihova lansiranja i otkrili smo da postoje dva relativno nova projekta. Prvi je bila raketa na metan na tečni kiseonik, nazvana 'Союз СПГ' (rus. СПГ: Сжииженный Природный Газ; tečni prirodni gas), a druga je bila mala višekratna raketa sa krilima. Ubrzo je potvrđeno da je ova raketa dobila ime 'Krilo-SV' – 'Крыло-СВ' (rus. Крыло Ступень Возвращаемая; tj. 'Krilo povratni stepen'). Projekat 'Krilo-SV' je u maju 2019. potpisala je kompanija 'ЭМЗ имени В.М. Мясищева', poznata u sovjetsko doba po tome što je bila konstruktorski biro posvećen izradi bombardera. 'Krilo-SV' je mala raketa ali njen cilj nije da leti u orbitu, već da posluži kao tehnološki demonstrator za buduće veće rakete.

Opširnije: Krilo-SV - nova ruska raketa sa krilima

Write comment (2 Comments)

Računar 'Geminija': prvi u kosmosu

14

Ako postoji neki slavni kosmički računar, to je svakako onaj iz misije 'Apollo'AGC (Apollo Guidance Computer) označava granicu između 'pre' i 'posle' u istraživanju kosmosa, i još uvek je popularan i danas. Međutim, AGC nije prvi digitalni računar koji je stigao u kosmos u putničkom brodu. Pre njega je postojao jedan veliki koji je već zaboravljen: računar iz programa 'Gemini', komad inženjeringa vrlo naprednog u vreme kada su programi učitavani sa magnetne trake. Poput mnogih elemenata u 'Geminiju', i računar iz ove kapsule jedva da zaslužuje fusnotu u istorijskoj knjizi o trci u kosmosu. Usprkos svemu, bio je to prvi digitalni računar ugrađen u jedan kosmički brod.

Opširnije: Računar 'Geminija': prvi u kosmosu

Write comment (6 Comments)

Komentari

  • Jovan said More
    Je li moguće mijenjati spin čestice?... 6 sati ranije
  • Baki said More
    NASA je nedavno objavila da im je... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Ne bih bio tako skeptican kad je Mask u... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Dopuna mog prethodnog komentara.... 1 dan ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Nesto u ovom clanku donekle zbunjuje.... 1 dan ranije

Foto...