Astronautika: misije

Misije

SpaceX-ovi sateliti 'VisorSat': loše vesti za astronome

1

Za manje od dve godine, 'SpaceX' je lansirao 953 satelita megakonstelacije 'Starlink', čineći ga najvećim svetskim satelitskim operatorom. Odjednom su astronomi širom sveta shvatili opasnost koju predstavljaju megakonstelacije za astronomska posmatranja, uprkos činjenici da je ta tema na dnevnom redu mnogih kosmičkih agencija i kompanija već više od pet godina. ...

Opširnije: SpaceX-ovi sateliti 'VisorSat': loše vesti za astronome

Write comment (3 Comments)

Šta nam 2021. sprema u kosmosu?

12

Ako je 2020. bila godina koronavirusa, 2021. će biti godina nade u borbi protiv kovida. U kosmosu – bar ovom 'našem' –neprikosnoveni protagonisti će svakako biti James Webbov teleskop, program 'Artemis''SpaceX', Kina i Mars. Nakon bezbrojnih odgađanja i više od deset milijardi dolara, najsloženiji, najveći, najskuplji i najambiciozniji kosmički teleskop poleteće – napokon! – 31. oktobra ove godine raketom 'Ariane 5 ECA's rampe u Francuskoj Gijani. Kad stigne u orbitu, infracrveni teleskop 'James Webb' (JWST), težak 6,2 tone i opremljen sklopivim i segmentiranim ogledalom od 6,5 metara, započeće mučno dvonedeljno putovanje do Lagranžove tačke L2 sistema Zemlja-Sunce. Tokom putovanja, teleskop će raširiti svoje različite delove kao da je reč o kakvom kosmičkom origamiju. 'James Webb' obećava revoluciju u praktički svim granama astrofizike. Njegove slike i podatke će istraživači koristiti u narednim decenijama. Iako se ponekad naziva 'Hubblovom' zamenom, 'James Webb' će promatrati samo infracrveno područje spektra, dok 'Hubble' promatra uglavnom vidljivi deo (a takođe i ultraljubičasto i blisko infracrveno područje). Talasne dužine koje će 'James Webb' analizirati ne mogu da se posmatraju sa Zemlje zbog naše atmosfere, stoga je čitava naučna zajednica željno čekala ovaj instrumenat.

Opširnije: Šta nam 2021. sprema u kosmosu?

Write comment (2 Comments)

Kosmička panorama 2020.

Panorama 1Panoramu kosmosa 2020. godine mogli bi sažeti u tri reči: koronavirus, 'SpaceX' i Kina. 2020. je bila godina pandemije kovida koja je paralisala svet i imala značajan uticaj na svemirske aktivnosti, iako vrlo neravnomerno, zavisno od zemlje. 'SpaceX' je potukao vlastiti rekord i lansirao 26 misija - jednu od njih suborbitalnu - što je 'Falcon 9' učinilo najčešće lansiranom raketom ove godine. Zapravo, 'SpaceX' je izveo gotovo 70% svih orbitalnih lansiranja SAD, što je ove godine doseglo rekordnih 37 (44 ako uzmemo u obzir raketne misije 'Electrona' iz Novog Zelanda, jer je 'Rocket Lab' američka kompanija). Sa svoje strane, Kina je s 39 orbitalnih misija, ponovno dostigla rekord iz 2018. i treću godinu zaredom je zemlja koja je izvela najviše orbitalnih lansiranja sa svoje teritorije. Ukupno je, uprkos pandemiji, u svetu tokom 2020. pokrenuto 114 orbitalnih misija, što je jednako prethodnom rekordu u lansiranju iz 2018. godini (pre 90-ih je bilo godina s većim brojem orbitalnih lansiranja, od kojih je većina bila posvećena vojnoj aktivnosti povezanoj s Hladnim ratom).

 

Opširnije: Kosmička panorama 2020.

Write comment (0 Comments)

Kada se 'Curiosity' prvi put pokvario?

4

Pošto novi Nasin rover 'Perseverance' uskoro sleće na Mars, ovo je poslednja šansa da se podsetimo na težak put s kojim je bio suočen sadašnji rover, 'Curiosity'. Iako je napravljen besprekorno, pravo čudo tehnike i elektronike, pokvario se – i to opasno – već posle 6 meseci rada na Crvenoj planeti! I što je najgore, nije mu se pokvario točak već – mozak! Kako je to rešeno? Da li je NASA nešto naučila?

 

Opširnije: Kada se 'Curiosity' prvi put pokvario?

Write comment (0 Comments)

'Hayabusa' našla strani objekat na asteroidu!

 kontejner

Svi znaju da sam fan japanskog, naročito međuplanetnog kosmičkog programa. Sve njihove misije tog tipa sam obradio najdetaljnije što sam umeo. Zato uspeh 'Hayabuse 2' doživljavam mal'tene kao zajednički. Nažalost, Japanci škrto objavljuju vesti i sve je na kašičicu, pa uglavnom ostaje tweeter i sl. Ovo je poslednja vest koju sam našao: uzoraka ima više nego što se iko smeo da nada!Svi znaju da sam fan japanskog, naročito međuplanetnog kosmičkog programa. Sve njihove misije tog tipa sam obradio najdetaljnije što sam umeo. Zato uspeh 'Hayabuse 2' doživljavam mal'tene kao zajednički. Nažalost, Japanci škrto objavljuju vesti i sve je na kašičicu, pa uglavnom ostaje tweeter i sl. Ovo je poslednja vest koju sam našao: uzoraka ima više nego što se iko smeo da nada!

 

Opširnije: 'Hayabusa' našla strani objekat na asteroidu!

Write comment (0 Comments)

Novi planovi za 'New Horizons'

NH DD 2

'New Horizons' je i dalje živ i zdrav i nastavlja da šalje podatke na Zemlju prikupljene tokom prolaska pored objekta Kuiperovog pojasa (KBO) Arrokoth krajem 2018. i početkom 2019. godine. Od 9. januara 2019, sonda je troosno stabilizovana spinovanjem, čime je okončana misija posete tajanstvenom asteroidua započeta spora 20-mesečna faza transfera podataka.su konstruisali, izgradili i testirali siondu koja doslovno predstavlja remek-delo koje će verovatno vršiti istraživanja još mnogo godina i daleko više kilometara!

 

Opširnije: Novi planovi za 'New Horizons'

Write comment (0 Comments)

Kako će Nasin brod sa posadom sleteti na Mars

6smSvi znamo na koji način 'SpaceX' planira da spusti putnički brod na Mars: koristeći 'Starship'. Odnosno, koristio bi nadzvučni retro-pogonski sistem, oblast u kojoj kompanija Elona Muska već ima veliko iskustvo zahvaljujući reutilizaciji 'Falcona 9'. No, treba odabrati oblik broda. Svi se slažu da je sletanje na Mars posebno složeno. S jedne strane imamo atmosferu koja nas prisiljava da koristimo termički štit ako ne želimo da izgorimo. Ali ova atmosfera je toliko tanka da nije dovoljno otvoriti padobran da bi brzina našeg broda bila značajno manja od brzine kamena u slobodnom padu. Potrebno je dodati i druge kočione sisteme, poput retro-raketa ili vazdušnih jastuka. Svako ko je pratio odiseju Marsovskih sondi dobro poznaje ovaj problem, što je rezultiralo sa nekoliko epskih 'litokočenja' koje su iskusili 'Schiaparelli' ili 'Mars Polar Lander'. Ali brod s ljudskom posadom, zbog svojih velikih dimenzija, ovom izazovu daje novu dimenziju. U stvari, NASA već četiri godine odlučuje koji je metod sletanja najbolji i još uvek nije odlučila.

 

Opširnije: Kako će Nasin brod sa posadom sleteti na Mars

Write comment (0 Comments)

5,4 grama: veliki uspeh 'Hayabuse 2'

2

Čini se da 5,4 grama nije puno, ali sve zavisi o materijalu o kom govorimo, logično. Ako se radi o prašini s obližnjeg asteroida, njena je vrednost jednostavno neprocenjiva, pogotovo ako uzmemo u obzir da se japanska svemirska agencija JAXA nadala da će prikupiti 0,1 gram asteroida Ryugu. 5. decembra 2020. mala kapsula japanske sonde 'Hayabusa 2' (は や ぶ さ 2, 'Soko' na japanskom) sletela je u Woomeru (Australija) s uzorcima asteroida. Kapsula je prebačena u objekt QLF (Quick Look Facility), izgrađen prvenstveno radi prve spoljnje analize i prikupljanja mogućih gasova koji su se našli u kontejneru. Nakon osiguranja, kapsul a je odletela u Tokijo 7. decembra, da bi 8. stigla u pogone japanske svemirske agencije JAXA u Sagamihari, gde se nalazi laboratorija u kojoj će započeti analiza uzoraka ovog malog asteroida. 10. decembra je ponovljena analiza kako bi se proverilo ima li gasova u kontejneru i, kao što je to već učinjeno u Australiji, prikupljena je određena minimalna količina gasa, prva s nekog asteroida. Laboratorijski maseni spektrometar je potvrdio da se sastav gasa razlikuje od sastava Zemljine atmosfere te, prema tome, dolazi sa Ryuge.

 

Opširnije: 5,4 grama: veliki uspeh 'Hayabuse 2'

Write comment (7 Comments)

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 8 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 14 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 17 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 17 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 1 dan ranije

Foto...