Astronautika: misije

Misije

Loše vesti za astronaute

iss

Na ćelijskom nivou putovanje u svemir je loše za telo

Loše vesti za astronaute. Nova studija Sveobuhvatnog centra za borbu protiv raka Georgetown Lombardi (Georgetown Lombardi Comprehensive Cancer Center) sugeriše da svemirska putovanja mogu poremetiti rad mitohondrija u ćelijama zbog promene gravitacije i dejstva zračenja. Kada je ideja svemirskog putovanja prvi put prihvaćena ozbiljno, rešavanje problema života u svemiru izgledalo je prilično jednostavno. Osim nedostatka gravitacije, sve je naizgled kao u podmornici ili avionu na velikoj nadmorskoj visini. Trebalo je samo osigurati da bude dovoljno vazduha, da bude prava temperaturu i vlažnost.

 

Opširnije: Loše vesti za astronaute

Write comment (1 Comment)

Na koji način 'Voyageri' šalju dovoljno snažne signale

Voyager signali 1

Na koji način 'Voyageri' šalju dovoljno snažne signale da možemo da ih hvatamo, uprkos ogromnoj daljini? I kako imaju dovoljno snage za to 43 godine od lansiranja?

Posle kontakata sa nekim strancima koji su očigledno pročitali nešto što sam pisao o ovim Nasinim sondama, hoću da upotpunim taj folder novim pisanjem. Tema je bunar bez dna, jer pišući o 'Voyagerima' može da se nauči mnogo o kosmičkom istraživanju...

 

Opširnije: Na koji način 'Voyageri' šalju dovoljno snažne signale

Write comment (1 Comment)

Japanska sonda spremna da poseti Phaeton

Destiny 2

Pre tri godine govorili smo o japanskoj sondi 'DESTINY+' (Destiny Plus), projektu kosmičke sonde na jonski pogon projektovane za istraživanje asteroida Phaethon. Napokon, projekat se nastavlja s važnom novošću; uveden je radikalni redizajn imena, koje se sada piše 'DESTINY+', sa znakom '+' kao eksponentom, umesto samo 'DESTINY+'. Šalu na stranu, jer u stvarnosti ovo nije novo ime, već glasi 'DESTINY PLUS' ...

 

Opširnije: Japanska sonda spremna da poseti Phaeton

Write comment (0 Comments)

Dvadeset godina neprekidne ljudske prisutnosti u kosmosu

4

2. novembra 2000, pre samo dvadeset godina, 'СоюзTM-31'se zakačio za stražnju port modula 'Звезда' Međunarodne kosmičke stanice (ISS). Trojica putnika na brodu, Juri Gidzenko, Sergej Krikaljov i William Shepherd, prešli su na stanicu i u tom je trenutku službeno započela Ekspedicija 1. 

 

Opširnije: Dvadeset godina neprekidne ljudske prisutnosti u kosmosu

Write comment (1 Comment)

REx pokupio uzorke sa asteroida!

pdf

rex 85
E-knjiga Draga I. Dragovića
 
REx:
pokupio uzorke sa asteroida!
/i nastavak/
 
Sonda OSIRIS-REx je konačno stupila u kontakt ('touchdown') s površinom asteroida Bennu namerno na dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra u 19:50 po našem. Nadajmo se da robot već ima uzorke asteroida, iako će trebati nedelju dana da se to potvrdi. To je nesumnjivo bio drugi najkritičniji trenutak misije, odmah iza reentryja kapsule s uzorcima zakazanog za 2023. (očito, ako to ne prođe kako treba, neće biti važno da li je sonda uspešno ili ne prikupila uzorke). Kao što već znamo iz iskustva misija 'Hayabusa 1', 'Hayabusa 2' i 'Rosetta', približavanje površini tako malog objekta kao što je asteroid ili kometa je, za razliku od onoga što bi neko na prvi pogled mogao da pomisli, nešto vrlo složeno. Bennu je mali NEO asteroid od samo 525 metara, ali njegova gravitacija, iako vrlo slaba, nije potpuno zanemarljiva. Bez stajnog trapa, svaka sonda reskira sudar s površinom i prevrtanje, kao što je bio slučaj sa japanskom sondom 'Hayabusa 1' kada je pokušala da prikupi uzorke s asteroida Itokawa. Zbog toga manevri uzimanja uzoraka sa asteroida često više podsećaju na pristajanje nego sletanje.

 

Opširnije: REx pokupio uzorke sa asteroida!

Write comment (2 Comments)

Nuklearni rover sa točkovima na naduvavanje za proučavanje Titana

RoverTitan 1

2027. NASA će lansirati sondu 'Dragonfly' koja će proučavati Titan. 'Dragonfly' je dron koji će leteti nebom jedinog meseca u Sunčevom sistemu koji ima gustu atmosferu. Ova karakteristika najvećeg Saturnovog satelita objašnjava zašto su predloženi avioni, baloni ili jedrilice za njegovo proučavanje, kao i brodovi i podmornice za kretanje kroz metanska jezera i mora. Ali šta ako želimo da pošaljemo rover? Vozilo na točkovima je, u poređenju s njima, malo egzotično, ali zauzvrat imamo puno iskustva u njihovoj izradi, posebno za kretanje po Marsu. Upravo je projektovanje rovera za Titan bio zadatak koji je NASA-in tim postavio pre petnaest godina, sa 'izgovorom' traženja aplikacija za napredni radioizotopski generator (RTG).

Opširnije: Nuklearni rover sa točkovima na naduvavanje za proučavanje Titana

Write comment (3 Comments)

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 5 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 8 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 20 sati ranije

Foto...