Odani inženjeri koji upravljaju Nasinim sondama 'Voyager' širom kosmosa i vremena
- Detalji
- Kategorija: Misije
- Datum kreiranja: petak, 09 april 2021 12:36
- Autor Draško Dragović
Kako se misija 'Voyagera' približava kraju, tako se završavaju i karijere ostarelih istraživača koji su svih ovih decenija proširili naš osećaj za dom u galaksiji. Bojim se da stvarni kraj misije neće da doživi niko ko je učestvovao u njihovom planiranju i izgradnji. Parafraziraću jednu zanimljivu priču iz njujorškog magazina 'Times'
Opširnije: Odani inženjeri koji upravljaju Nasinim sondama 'Voyager' širom kosmosa i vremena
Write comment (8 Comments)
Pišući nedavno o Marsovom helikopteru zapitao sam se zašto sve češće Nasini kosmički programi koštaju najpre stotine miliona a danas i milijarde dolara? Razvoj drona 'Ingenuity' koštao je \(80 miliona ('Curiosity' čak \)2,6 milijardi!), a mnogi smatraju da bi se nešto takvo moglo napraviti za samo par hiljadarki. Da li je to tako?
22. marta 2021. u 06:07 UTC, kompanija 'GK Lansirne usluge'lansirala je raketu 'Sajuz-2.1a' / 'Fregat's rampe PU-6 kosmodroma Bajkonur. Misija se našla na prvim stranama iz dva razloga: prvo, jer je to bila rideshare misija sa ni više ni manje ni više nego 38 satelita i, drugo, zbog neobične boje koju je bacač ovom prilikom imao. Što se tiče prve tačke, glavni teret misije bio je južnokorejski satelit 'CAS500-1' za promatranje Zemlje. Reč je o satelitu od 500 kg koji je razvila KARI, južnokorejska svemirska agencija, sposoban za maksimalnu rezoluciju od 0,5 metra, smešten u heliosinhronu orbitu visine 500 km i nagiba od 97,4°. Potom je gornji stepen 'Fregat' manevrisao da bi postavio četiri japanska 'GRUS' satelita za promatranje Zemlje, teška po 80 kg, u orbitu od 590 km i 97,7º. Konačno, još jedan 'Fregatov' manevar je omogućio da se preostala 33 satelita postave u orbitu od 550 km sa nagibom od 97,6°.
Istorija američkih istraživačkih rovera na Marsu je duga. I uspešna. Bez obzira što je jadni „Spirit“ definitivno izbačen iz stroja, njegov parnjak „Opportunity“ je još aktivan i zdrav. Ne treba da podsećam da bi u vreme njihovog lansiranja 2003. godine svako iz Nase bio presrećan da mu je neko garantovao da će roveri da funkcionišu makar 90 dana – „Spirit“ je radio 1944 dana, a „Oppotrunity“ radi evo već 2615 dana. Sada NASA planira njihovog naslednika, koji treba da sleti na Crvenu planetu u avgustu 2012. godine. Radi se o roveru „Curiosity“, koji će biti pet puta teži od „Spirita“. Biće veliki kao jedan (recimo) „Golf“.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
