Panoramu kosmosa 2020. godine mogli bi sažeti u tri reči: koronavirus, 'SpaceX' i Kina. 2020. je bila godina pandemije kovida koja je paralisala svet i imala značajan uticaj na svemirske aktivnosti, iako vrlo neravnomerno, zavisno od zemlje. 'SpaceX' je potukao vlastiti rekord i lansirao 26 misija - jednu od njih suborbitalnu - što je 'Falcon 9' učinilo najčešće lansiranom raketom ove godine. Zapravo, 'SpaceX' je izveo gotovo 70% svih orbitalnih lansiranja SAD, što je ove godine doseglo rekordnih 37 (44 ako uzmemo u obzir raketne misije 'Electrona' iz Novog Zelanda, jer je 'Rocket Lab' američka kompanija). Sa svoje strane, Kina je s 39 orbitalnih misija, ponovno dostigla rekord iz 2018. i treću godinu zaredom je zemlja koja je izvela najviše orbitalnih lansiranja sa svoje teritorije. Ukupno je, uprkos pandemiji, u svetu tokom 2020. pokrenuto 114 orbitalnih misija, što je jednako prethodnom rekordu u lansiranju iz 2018. godini (pre 90-ih je bilo godina s većim brojem orbitalnih lansiranja, od kojih je većina bila posvećena vojnoj aktivnosti povezanoj s Hladnim ratom).
Kao i svake godine do sada u ovo vreme nudim prikaz lanjskih lansiranja po zemljama. Lansiranje raketa 'Electron' je pripisano Americi jer je 'Rocket Lab' američka kompanija, mada su lansiranja obavljana sa Zelanda. 'Sojuzi-ST' lansirani iz Gijane vode se kao ruske misije.
2020. bila je godina s brojnim kvarovima raketa, uglavnom onih malih ('Astra Rocket 3', 'Kuaizhou' ili 'LauncherOne'), ali takođe i onih većih i, bar teoretski, pouzdanih raketa, poput evropske 'Vege'ili kineskog 'Dugog Marša' CZ -3B. 2020. je bila godina u kojoj su se Sjedinjene Države konačno pridružile ekskluzivnom klubu zemalja koje imaju vlastite brodove s posadom, čime su razbili monopol Rusije i Kine na ovom polju. Po završetku 'ere Sojuza', ova ruska kosmička letilica više nije jedino sredstvo za putovanje do ISS.
Orbitna lansiranja po zemljama i rakete u 2020.
Broj lansiranja iz godine u godinu. Prethodnih godina lansiranja 'Electrona' su računata odvojeno, što delimično objašnjava skok američkih lansiranja. Kada je Trump došao na 'vlast', obećao je povećanje sigurnosti zemlje i veće angažovanje privatnika, što je takođe jedno od objašnjenja skoka.
U.S.
Nakon devet godina, Sjedinjene Države ponovno imaju operativnu svemirsku letilicu s posadom. Prekid je trajao mnogo duže nego što se očekivalo, ali je 2020. 'SpaceX-ov' brod 'Crew Dragon' uspeo da postane prvo američko vozilo s posadom koje je doseglo kosmos nakon povlačenja šatlova. I na kraju, mada ne i manje važno, lansiran je ne samo jedan 'Crew Dragon' s posadom, već dva (misije DM-2 i 'Crew-). U misiji 'Crew-1', 'Crew Dragon' je takođe postala prva kapsula koja je u sebi imala više od tri astronauta. Kako bi finiširao godinu, 'SpaceX' je uspešno predstavio 'Dragon 2', teretnu varijantu 'Crew Dragona' koja će zameniti tradicionalnog 'Dragona' bez posade.
'Crew Dragon' 'Endeavour DM-2' pristaje na ISS.
Posada 'Crew-1' unutar kapsule tokom treninga.
Ali 'SpaceX' ne samo da je monopolisao kosmičke vesti o misijama s posadom, već je srušio rekord u svojim misijama s 26 lansiranja 'Falcona 9' (jedno od njih bilo je suborbitalno testiranje spasilačkog sistema 'Crew Dragona'). Većina tih misija – njih 14! – bilo su posvećeno lansiranju satelita konstelacije 'Starlink', projektu kojim Elon Musk namerava da delimično financira svoje snove o putovanjima kroz Sunčev sistem. U 2020. 'SpaceX' je lansirao 833 satelita 'Starlink', postavši operator najveće flote satelita na svetu. Mega-konstelacija, koje je već počelo sa testiranjem komunikacija sa stvarnim klijentima u delovima Severne Amerike, i dalje je noćna mora amaterskih i profesionalnih astronoma, iako je 'SpaceX' predstavio model 'VisorSat' kako bi pokušao da ublaži sjaj satelita. Misije 'Starlink' su takođe poslužile za testiranje sistema za višekratno korišćenje 'Falcona 9', a dva stepena su uspele da lete po sedam puta, vrlo blizu ograničenja od deset misija po stepenu – bez intenzivnog održavanja – koje je Musk predložio za verziju 'Block 5'. I što je najimpresivnije, 'SpaceX' je godinu završio bez ozbiljnijih neuspeha (iako su tokom sletanja izgubljena dva stepena).
Stepen B1063 prilikom ateriranja u bazu Vandenberg nakon uspešnog lansiranja evropskog satelita 'Senterl 6'.
Naravno, od svih misija koje je 'SpaceX' izveo 2020. godine, samo su tri bile komercijalne, a ostatak je bio namenjen potrebama američke vlade i armije (Nase i Pentagona) ili konstelacije 'Starlink'. Drugim rečima, lansiranje privatnih satelita je daleko od toga da predstavljaju 'SpaceX-ov' glavni izvor prihoda. S druge strane, nije izvedena nijedna misija 'Falcona Heavy' i, zapravo, kompanija je lansirala teški komunikacijski satelit koristeći uobičajeni 'Falcon 9', ali šaljući raketu u podsinhronu orbitu, znak da je najmoćniji lanser na svetu za sada premalo iskorišćen.
Skok od 12 km za 'SN8'.
No, tamo gde je 'SpaceX' dobio najviše medijskog prostora, nesumnjivo je bilo na testovima prototipova 'Starshipa' u teksaškoj bazi Boca Chica. Nakon startovanja godine s brojnim kašnjenjima uzrokovanim gubicima prototipova SN3 i SN4, u avgustu i septembru 'SpaceX' je uspeo da izvede dva 150 metara visoka skoka sa prototipovima SN5 i SN6. Ali skok u vis od 12 kilometara, koji je napravio SN8 u decembru, bio je onaj koji je svojim spektakularnim manevrima uspio privući pažnju čitavog sveta kako bi postigao vertikalno sletanje. Iako se prototip srušio pri sletanju, niko ne sumnja da je 'SpaceX' danas bliži postizanju radnog prototipa 'Starshipa' nego pre godinu dana. Istovremeno, Boca Chica je 2020. transformisan u veliki montažni i lansirni centar, s izuzetnim ekonomskim i ljudskim ulaganjima i više nije ono pogranično mjesto s raketama na otvorenom kao pre godinu dana. Muskovi predloženi rokovi za program 'Starship' su se pokazali preterano optimističnim, što nije iznenađujuće, ali tempo testiranja i dalje je frenetično u poređenju s bilo kojim kosmičkim projektom, čak i mnogo manje ambicioznim.
Nasin brod 'Orion' misije 'Artemis I'.
2020. godina je godina u kojoj je program 'Artemis'konsolidovan, iako ga je nedostatak sredstava nesumljivo sprečio da dobije odlučujući potsticaj. NASA još uvek nema jasnu arhitekturu za misije 'Artemis'i nije odlučila koji će lunarni modul da koristi, iako je ove godine broj kandidata smanjen na tri (iz kompanija 'Blue Origin', 'Dynetics' i 'SpaceX').
U međuvremenu, NASA nastavlja da dominira panoramom istraživanja planeta sa svojim višestrukim misijama. NASA je 2020. uspešno lansirala rover 'Perseverance' — sa helikopterom Ingenuity' – blizanca'Curiosityja' koji će tražiti znakove prošloga života u krateru Jezero na Marsu. 'Perseverance' će takođe predstavljati prvi element misije MSR donošenja uzorka, sa dve dodatne misije isplanirane u saradnji s Esom. Sonda OSIRIS-REx uspešno je dovršila prikupljanje uzoraka s asteroida Bennu i sada ide kući. S druge strane, 'Juno' nastavlja da istražuje misterije unutrašnjosti Jupitera. 'Curiosity' i 'InSight' nastavljaju na površini Marsa, dok sonde MRO, 'Mars Odyssey' i MAVEN nastavljaju s radom u Marsovoj orbiti.
'Perseverance'.
Momenat kada duka TAGSAM sonde OSIRIS-REx dotačinje površinu asteroida.
KINA
2020. bila je dobra godina za kineski svemirski program. Iako je pandemija kovida nastala u toj zemlji početkom godine i uzrokovala kašnjenje nekoliko projekata, zemlja je uspela da kontroliše virus i brzo se oporavi sa kosmičke tačke gledišta. To je Kini omogućilo da izvrši 39 misija, što je podudaralo se s njenim rekordom iz 2018. i vrlo blizu službenom cilju od 40 lansiranja (ne smemo da zaboravimo da je pre deset godina broj godišnjih lansiranja Kine bio upola manji). Ove godine je Kina tri puta lansirala 'Dugi Marš CZ-5', najtežu raketu, uključujući prvu verziju 'CZ-5B'za nisku orbitu koja će se koristiti sa permanentnu orbitnu stanicu. Zahvaljujući ovoj raketu, Kina je lansirala prvu kopiju svog putničkog broda nove generacije (koji još uvek nema ime), Marsovu sondu 'Tianwen 1'i Mesečevu sondu 'Chang'e 5'.
Nova generacija broda s posadom pre lansiranja.
Prvolansiranje 'CZ-5B' sa brodom nove generacije.
Uspeh misije 'Chang'e 5', prve misije za donošenje lunarnih uzoraka posle 44 godine i najambicioznije automatske misije ikad lansirane na naš satelit, naglasio je stepen tehnološke zrelosti kineskog svemirskog programa i iznenadio mnoge promatrače, koji su još uvek u stanju negiranja. Kina godinu završava sa 1,7 kgMesečevog kamena. U međuvremenu, sonda 'Chang'e 4' i njen rover 'Yutu 2' nastavljaju uspešno da rade na daljoj strani Meseca. S druge strane, Kina je 2020. pustila u službu nove modularne rakete 'CZ-7A' – bez uspeha – i 'CZ-8' – s uspehom – kao i privatnu mikro-raketu na čvrsto gorivo 'Ceres-1'.
Zastavu je doneo sletni modul 'Chang'ea 5'.
Mesto sletanja 'Chang'e 5' u veštačkoj boji odakle je uzet uzorak.
Kapsula 'Chang'ea 5' u snegu. Skoro da izgleda kao da je na Mesecu.
RUSIJA
Za Rusiju je 2020. bila katastrofalna godina, dosegavši 'anti-rekord' od 17 orbitalnih misija, dok je 2014. lansirala 37. Osim toga, velika većina tih misija, njih 15, izvedeno je slavnom raketom 'Sojuz'. Uvođenjem 'Crew Dragona', zemlja je izgubila monopol u letovima s ljudskom posadom na ISS, dok je modul 'Nauka' po ko zna koji put odgođen za još godinu dana. Nakon reaktiviranja Amerikanaca, Rusija je na ISS lansirala samo dve letilice 'Sojuz'. 'Roskosmos' i dalje troši energiju, vreme i rublje na jalove rasprave o novim raketama, a panorama budućih ruskih raketa[1] menjala se, kao i obično, svakih nekoliko meseci (sada imamo i projekte 'Krilo-SV'[2] i metanski 'Amur'). Da bi godinu završili u visokom stilu, 'Roskosmos' je počeo da razmišlja o odgađanju broda 'Arjol'[3] – čak i na duže – da bi uveo smanjenu verziju, kapaciteta od samo dva kosmonauta. Barem 'Sojuz 5', zamena za ukrajinsko/ruski 'Zenit', nastavlja svoj razvoj, iako sporijim tempom od očekivanog.
Lansiranje 'Sojuza MS-17'.
Pozitivno je da se prošle godine nisu događali kvarovi i da je spešno završen prelaz misija s posadom sa 'Sojuza-FG' na rakete 'Sojuz-2.1a'. Uz to, sa Vastočnog, najmodernijeg kosmodroma u Rusiji, konačno je lansirana nova misija, a 'Angara A5'/'Briz-M', najsnažnija ruska raketa danas, a koji je planirana kao zamena za 'Proton', uspešno je izvela svoju drugu misiju[4], prvu od decembra 2014. godine.
Drugo lansiranje 'Angare A5'. Teret, nazvan IPM ili IPM-2, u teoriji je sličan onom koji je 'Angara A5' u prvoj misiji postavila u orbitu 23. decembra 2014. Međutim, postoje glasine da je ovo lansiranje moglo da ponese i neki tajni vojni objekat u orbitu.
EVROPA
Pavidemija wirusa je baš teško pogodila Evropu, koja je morala da obustavi lansiranja raketa 'Sojuz-ST', 'VEGA' i 'Ariane 5' iz Kouroua. Talijanska raketa 'VEGA' pretrpela je svoj drugi krah u poslednja tri lansiranja i, kao posledica toga, izgubljen je španski satelit 'Ingenio'. Misija 'ExoMars 2020' je nevoljno postala 'ExoMars 2022' zbog kašnjenja više sistema, posebno supersoničnog padobrana. S druge strane, ostavljajući po strani pandemiju, ESA je lansirala međuplanetarnu opservatoriju 'Solar Orbiter'.
Što se tiče ostalih naučnih misija, 'Gaia' nastavlja da otkriva tajne Mlečnog puta, sonde 'Mars Express' i 'ExoMars TGO' još uvek su u orbiti Marsa, a 'BepiColombo' je preleteo Veneru krećući se prema Merkuru.
Solarni disk kako ga je 'Solar Orbiter' videou ultraljubičastom spektru.
OSTALE ZEMLJE
Kapsula japanske sonde 'Hayabusa 2' vratila se na Zemlju sa najmanje 5,4 grama materijala (i gasova!) prikupljenih na asteroida Ryugu. Iran se vratio u orbitu novom vojnom raketom 'Qased' nakon vrlo dugog niza kvarova. Sada, treba pričekati 2021. godinu, koja će nam svakako doneti nova iznenađenja.
Japanci su nam dozvolili da čak i mi ovde vidimo kako izgleda asteroid Ryugu.
[1] Na sajtu ovde ima odličan i zanimljiv text o tome.
[2] Još jedan lep ruski projekat, ovog puta rakete s krilima, o čemu sam lani pisao.
[3] I o ovoj letilici sam pisao par puta, ovde i ovde.
[4] U decembru sam pisao i o tom značajnom događaju.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
