Astronautika: misije

<< prethodni deo

Jedan od prvih aktera koji je shvatio benefite od megakonstelacija bila je vojska. Moderne armije se sve više oslanjaju na svoje kosmičke segmente, ali problem je što su sateliti izuzetno osetljivi. Zemlje s antisatelitskim sistemom (ASAT) mogu da učine neprijatelja gluvim, nemim i slepim jednostavnim obaranjem šačice satelita (i da, čak i sateliti u geostacionarnoj orbiti nisu sigurni od tih sistema: ne zaboravimo da je Kina testirala raketu sposobnu za dosezanje GEO još 2013, a 2019. i Indija je lansirala projektil koji je uništio jedan satelit u orbiti). Rešenje: izgraditi megakonstelaciju s toliko satelita da je praktički neranjiva za bilo kakav napad. Čak i ako u sukobu neprijateljska zemlja uništi jedan, dva ili stotinu satelita, to neće sprečiti daljnje funkcionisanje megakonstelacije od više stotina, pa čak i hiljada jedinica. Iz tog razloga, agencija SDA (Space Development Agency) američkog Ministarstva odbrane želi da stvori megajato vojnih satelita nazvano NDSA (National Defense Space Architesture) koje će biti podeljeno u oko sedam slojeva ili layera (strogo govoreći, konstelacija satelita je samo jedan od elemenata NDSA, ali kako megajato nema službeno ime, zasad može da se koristi kao sinonim).

NDSA 1
Zamišljena arhitektura. Različiti slojevi megakonstelacije SDA.

Ovi nivoi, odn.slojevi, još uvek su u fazi definisanja, ali prva dva će svakako biti Transportni sloj(Transport Layer), sa između 300 i više od 600 jedinica, i Sloj za praćenje (Tracking Layer) sa oko 200 satelita. Kasnije će biti lansirano još 7 dodatnih slojeva, kao što je Sloj za zaštitu (Custody Layer) sa 200 jedinica i Sloj za odvraćanje (Deterrence Layer) sa još 200 satelita. Navigacioni sloj, koji bi se sastojao od manje precizne ali robusnije alternative GPS-u, Sloj za rukovođenje bitkom (Battle Management Layer), takođe je planiran za slanje obaveštajnih podataka trupama na frontu, ili Sloj za podršku (Support Layer), kako bi ojača ostale slojeve. Ukratko, više od 1200 satelita, svi u niskim ili srednjim orbitama, kako bi se olakšala njihova proizvodnja i lansiranje svim vrstama raketa.

Transportni sloj će biti najvažniji od svih, jer će se koristiti za cirkulaciju podataka iz ostalih slojeva. Transportni sloj će se sastojati se od malih komunikacionih satelita s arhitekturom sličnom megakontelacijama 'OneWeb' ili 'Starlink', mada s manje jedinica, barem u početku. Ovaj sloj će uključivati optičke (laserske) linkove između satelita, kao što će posedovati buduće jedinice 'Starlinka', i sposobnost direktne komunikacije sa avionima i oružnim sistemima na zemlji.

NDSA 2
Različiti elementi NDSA-a. Ako je do sada i bilo onih kojima nije bila jasna funkcija globalnih megakonstelacija na nebu, neka malo prostudiraju makar ovu šemu...

Nivo za praćenje će se sastojati od satelita za rano upozoravanje koji će otkrivati lansiranja stranih projektila pomoću infracrvenih senzora. Ovaj sloj će se koristiti za otkrivanje lansiranja malih raketa, a ne za velike rakete srednjeg dometa ili ICBM (za to već postoji desetak geostacionarnih satelita SBIRS-GEO i SBIRS-HEO, smeštenih u eliptične orbite tipa Molnija). Zaštitni sloj će se sastojati od optičkih izviđačkih satelita za identifikaciju projektila ili kretanja ljudi na bojnom polju. DSA je najavio da ekskluzivni sateliti ovog sloja neće nužno biti lansirani, što bi moglo da znači uključivanje drugih vojnih ili komercijalnih satelita ili korisnog tereta smeštenog na drugim satelitima različitih namena. O sloju za odvraćanje nema mnogo dostupnih informacija, ali bi mogao da uključuje satelite sposobne da onesposobljavaju ili uništavaju neprijateljske satelite ili satelite za nadgledanje cislunarnog prostora.

NDSA 3
NDSA sloj za praćenje.

Zauzvrat će svaki sloj biti podeljen na 'sekcije' (tranše) kako bi se olakšalo njegovo raspoređivanje. Pošto je cilj NDSA da izgradnju i lansiranje satelita učini fleksibilnijim i raznovrsnijim, svaku sekciju mogu da provode različite kompanije. Sekcija 0 (Tranša 0) megakonstelacije trebao bi da bude spremna od 2022. godine, a sastojaće se od 20 satelita iz Transportnog sloja i osam iz Sloja za praćenje. Prošlog septembra, Ministarstvo odbrane SAD dodelilo je ugovor od \(187,5 miliona kompaniji 'Lockheed Martin', a drugi od \)94 miliona aeronautička kompaniji 'York Space Systems' iz Kolorada za izgradnju prvih dvadeset satelita Transportnog sloja (deset od svake kompanije). Ubrzo nakon toga, Pentagon je sklopio još jedan ugovor o razvoju prvih satelita Sloja za praćenje. Prema ovom ugovoru, 'SpaceX' će dobiti 149 milijuna dolara za četiri satelita Sloja za praćenje, dok će kompanija 'L3Harris Technologies'[1] dobiti 193,5 milijuna dolara za izgradnju još četiri jedinice. Osam satelita će se nazvati OPIR (Overhead Persistent Infrared), iako ove OPIR-e ne treba mešati s većim i skupljim NG-OPIR (Next Generation Overhead Persistent InfraRed), koji će zameniti SBIRS i koji će biti sastavljeni od tri NG-OPIR-GEO-a, proizvođača 'Lockheed Martin', i NG-OPIR-Polar, koje će do 2023. izgraditi i lansirati 'Northrop Grumman'.

NDSA 4
NDSA
 kalendar.

Nepotrebno je reći da je sudelovanje 'SpaceX-a' nateralo mnoge ljude da postanu svesni postojanja vojne konstelacije DSA (s druge strane, ugovor je bio pomalo kontroverzan i dve ambiciozne kompanije, 'Airbus' i 'Raytheon', podnele su (pri)tužbe – čista formalnost, jer su 'ladno odbačene). To će biti prvi put da 'SpaceX' izrađuje vojne satelite a dizajn tih satelita će se zasnivati na projektu 'Starlink', uprkos činjenici da su to sateliti s infracrvenim senzorima, a ne za komunikaciju.

'SpaceX' će lansirati četiri satelita u dve misije, prvu u septembru 2022, a drugu pre aprila 2023. Ostali delovi različitih slojeva konstelacije – Tranša 1, Tranša 2 itd. – biće lansirani svake dvije godine. Sa Sekcijom 1, Pentagon želi da ima na raspolaganju dvestotinjak satelita u Transportnom sloju do 2024. i 'nekoliko desetaka' u Sloju za praćenje. Sa Sekcijom 2, očekuje se postizanje globalne pokrivenosti konstelacije do 2026. godine.

Prave karakteristike i mogućnosti konstelacije NDSA očito su tajne, ali to je sistem koji će se razvijati u skladu s poteškoćama i potrebama Pentagona. S druge strane, samo je pitanje vremena kada će druge zemlje biti prinuđene da slede NDSA. Kao što smo Cypher i ja već u više ma'ova konstatovali, militarizacija megakonstelacija već je stvarnost...

NDSA 5
Različiti lejeri sistema NDSA. Dok ovo gledam, kako mi daleko izgledaju sonde za istraživanje recimo Titana...

Reference:

  • https://www.sda.mil/agency-awards-contracts-to-enable/
  • https://www.sda.mil/sda-awards-launch-contract-to-spacex/
  • http://afcea-la.org/sid2020/Space_Development_Agency_Space_Industry%20_ay.pdf
  • https://www.defense.gov/Explore/News/Article/Article/2372647/agency-awards-contracts-for-tracking-layer-of-national-defense-space-architectu/
  • https://fas.org/sgp/crs/weapons/IF11623.pdf

 

[1] Da ne bude zabune: kompanija je raspoređena na preko 400 lokacija (imaju preko 50.000 zaposlenih), a očekuje se da će biti šesti najveći proizvođač oružja na svetu. Specijalka su im mikrotalasno oružje, različite vrste nadzora i korišćenje napredne elektronike i sl, što im donosi $17 mld. godišnje.

 

SpaceX-ovi sateliti 'VisorSat': loše vesti za astronome

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 18 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 23 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...