Astronautika: misije

Pre neki dan je osvanula vest da su Kinezi kupili od Rusa 24 vojna mlaznjaka “Su-35” za - \(2 milijarde! Takođe sam našao podatak da mreža američkih satelita za rano upozoravanje košta preko \)10 milijardi! Vredi li sve to toliko? Gde bi danas bila kosmička istraživanja da su te pare usmeravane u tom pravcu?

 grafik

Letos smo bili svedoci “New Horizonsove” istorijske posete Plutonovom sistemu. NASA nam je slala neverovatne slike tih svetova, samo raspirujući našu maštu. Danas NH leti kroz Kajperov pojas – ogromnu oblast kamenih tela, u koje spadaju i tri planete patuljci, slični onima iz asteroidnog pojasa samo mnogo, mnogo veći.

Prema Nasinim izvorima, “New Horizons” ukupno košta oko \(700 miliona. Prema toj cifri, to ga stavlja u red srednje skupih kosmičkih misija. “Voyageri 1&2”, lansirani još 1977. godine, i koji su obišli 4 gasovita džina solarnog sistema, a i dan-danas rade, koštaju malo preko \)900 miliona.

Donja tabela prikazuje koliko košta “New Horizons” u poređenju sa ostalim skorašnjim kosmičkim misijama:

Najjeftinija misija u tabeli je indijska misija na Mars, istorijska kosmička misija za zemlju koja za takve programe poseduje relativno malo novca. Najskuplja je bila “Cassini-Huygens”, zajednička NASA/ESA misija lansirana 1997. godine, koja je istraživala Saturn i njegove mesece sve do 2004. godine. Veliki deo navedenog troška vezan je za činjenicu da je deo misije, nazvan “Huygens”, bio zapravo lender, koji je uspešno sleteo na Saturnov mesec Titan 2005. godine. Izazovi koji se kriju u proizvodnji i vođenju uspešnog lendera značajno su veći oo onih vezanih za orbitne ili fly-by sonse, kao što to prikazuju i troškovi rovera “Curiosity”. Takođe je lako uočljivo i da je misija sa jonskim motorima (“Dawn”), i pored svoje složenosti i mnogih titula “first of all” i “best of”, i dalje jeftinija od mnogih drugih.

New Horizo

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 15 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...