Veza sa medjuplanetarnim kosmičkim aparatom New Horizons (“Novi horizonti”) izgubljena je na sat i po samo deset dana pre istorijskog prolaska pored Plutona. Kontrolni centar je uspeo da ponovo uspostavi kontakt sa aparatom, dok stručnjaci NASA-e pokušavaju da odstrane tehničke probleme. Aparat treba da prodje kroz najbližu tačku od patuljaste planete Pluton 14. jula.
Autopilot aparata je detektovao i “prepoznao” problem. Prema planiranom programu za takve situacije, autopilot je odmah prebacio sve sisteme aparata sa glavnog na rezervni kompjuter. Time je aparat prebačen u “safe mode”, dok je njegovom rezrevnom kompjuteru naloženo da ponovo uspostavi kontakt sa Zemljom. Sve se to odvijalo autonomno, bez ikakve akcije iz Kontrolnog centra Hopkinsovog univeziteta u Merilendu, odakle se prati i kontroliše let aparata New Horizons.
Aparat se nalazi 4,9 milijardi kilometara od Zemlje.Radio-talasi sa njega putuju 4,5 časa do naše planete. Stručnjaci sada analiziraju primljene informacije sa rezervnog kompjutera. Analiza moze trajati od jednog do nekoliko dana. Vremena medjutim nema mnogo, jer se New Horizons, velikom brzinom (14 km/s) kreće prema Plutonu i njegovom sistemu od pet satelita.
Aparat mase 453 kg koji se električnom energijom napaja iz malog plutonijumskig reaktora, treba da prodje kroz najbližu tačku na rastojanju od 12,5 hiljada kilometara od površine patuljaste planete Pluton 14. jula. Kako povratna komunikacija sa aparatom traje devet časova, inženjeri užurbano rade na otkrivanju problema koji je doveo da kompletnog prelaska sistema aparata na rezervni kompjuter.
Samo nekoliko časova pre gubitka kontakta, inženjeri su poslali glavnom kompjuteru finalne programske komande koje apparat treba da obavi tokom preleta pored Plutona. Najnoviji paket komandi omogućava aparatu da autonomno obavlja sve neophodne korekcije putanje leta u cilju preciznog fokusiranja sedam naučnih aparata prema Plutonu i Haronu, njegovom najvećem satelitu.
Još uvek nije jasno da li je ova operacija povezana sa prelaskom sistema aparata u “safe mode”. Za svaki slučaj, da bi se sprečila neku od komandi koja bi mogla da dovede do isključenja rezervnog kompjutera, stručnjaci su privremeno de-aktivirali veći deo softvera zaštite. Pretpostavlja se medjutim da je reč o “prolaznom” problemu koji može nastati ili usled iznenadnog intenziviranja radijacije koja može da poremeti decimalne kodove sistema kompjuta. Moguće je takodje da su neke netipične sekvence u komandama dovele do prelaska na rezervni kompjuter. Sada je od kritičnog značaja re-aktivirati na vreme glavni kompjuter u kome je upakovan kompletan program preleta pored Plutona. Na primljenim snimcima već se mogu razaznati detalji na površini Plutona, uključujući sjajne mrlje oko polova. Takodje, kao što se i očekivalo, otkriveni su tragovi metanskog snega na površini planete, dok su orbite njenih pet satelita krajnje neobične. Pluton i Haron se naime u svom kretanju ponačaju kao binarna planeta, tako da se u njihovoj “igri” menjaju orbite manjih meseca.
Aparat New Horizons vredan 700 miliona dolara je lansiran pre devet godina.
Posle prolaska pored Plutona, aparat će nastaviti let ka drugim nebeskim telima Kajperovog pojasa. Ukoliko pogonsko-energetski i uslovi nebeske mehanike budu povoljni moguće je da na tom krstarenju sličnim slavnim “Vojadžerima”, aparat prodje pored nekog od malih ledenih svetova na rubovima sunčevog sistema.
Inženjeri u Kontrolnom centru Laboratorije primenjene fizike Hopkinsovog univerziteta analizraju primljene podatke sa aparata New Horizons
Dvoja planeta – grupni snimak Plutona (dole) i Harona sa aparata aparata New Horizons
Koliko je ugrožena misija New Horizons?
Šta nas čeka prilikom fly-bya: prilagodi svoj juli slikama sa Plutona
„New Horizons“: detalji na Haronu i slike u boji
Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete
Koliko je debela Plutonova atmosfera?
NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU ČOVEČANSTVA
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
