Astronautika: misije

Prvi čovek misije, A. Stern, obelodanio je da će tokom sledeće nedelje biti konačno objavljene nove neobrađene slike Plutona. U međuvremenu, trojica astro-amatera-entuziasta rešila su da iskoriste ono malo podataka koji su nam danas dostupni i prikažu nam na svoj način susret sonde sa Plutonom.

Prvi je Matthew Earl, koji je iskoristio programski jezik ‘Python’ i napravio animaciju od fotografija sondine optičke navigacione kamere, koristeći kao repere pozadinske zvezde. Ova animacija je zanimljiva iz (makar) dva razloga. Prvi jer nam omogućava da vidimo i shvatimo binarnost Pluton-Haron sistema: oba velika objekta se okreći jedan oko drugog u tački (baricentar) koja se nalazi negde između njih. Drugi razlog je jer nam pokazuje svrhu pravljenja ovih originalnih fotografija: radi preciznog lociranja Plutona i Harona u kosmosu u odnosu na referentni sistem sačinjen od nepokretnih pozadinskih zvezda. Treći razlog je što se može lepo na očitom primeru videti kako izgleda prelet pored nekog objekta u kosmosu. To nije kao što se u filmovima prikazuje lep i elegantan manevar, već jedan komplikovan, složen manevar, iza kojeg stoje dani i noći analiza i proračunavanja bezbrojnih verzija trajektorije. Sećam se da je jedan navigator misije NH pričao da su u prilaznoj fazi misije svakodnevno bile u opticaju hiljade putanja (a prilazni deo jetrajao preko pola godine).

20150825 anim2 f840

Slike Plutona i Harona načinjenje “New Horizonsovom” kamerom LORRI za optičku navigaciju i poravnate naspram pozadinskih zvezda.

Sledeći koji je iskoristio “New Horizonsove” fly-by podatke je Björn Jόnsson, koji se dugo interesovao za efekte koje prave atmosfere gledajući na, i sa džinovskih planeta. Jónsson je bio inspirisan post-flyby slikama da simulira “New Horizonsov” pogled na Plutonovu atmosferu koristeći jedan atmosferski model. Površina Plutona je renderovana korišćenjem mozaične globalne mape kreirane od javno objavljenih fotografija.

New Horizons Pluto flyby from Bjorn Jonsson on Vimeo.

 Animacija prikazuje NH fly-by 14. jul 2015. Vreme pokriva period od 09:35 do 1’3:35 (najbliža tačka je dostignuta oko 11:50). Uključena je i Plutonova atmosfera i realistično prikazana tokom 10 sekundi animacije i na kraju. Svetlost sa Plutonovog satelita Harona obasjava Plutonovu noćnu stranu ali ovde je to prenaglašeno. U stvarnosti to je jedva vidljivo, ako je uopšte i vidljivo.

Konačno, još malo kinematike ovog puta iz pera Gennadyja Ionova; ova animacija prati ono što je kamera LORRI snimala tokom preleta. Ali Ionov je dodao i malo umetničkih elemenata, naglašavajući ono što je LORRI mogla da vidi da je bila u pravom trenutku okrenuta u pravom smeru: da vidi kako Haron zalazi a potom izlazi iza Pluton tokom najbližeg prilaska. Nažalost, LORRI nije mogla da u tom trenutku slika te fotografije jer je tada NH imao mnogo važnija posla. U ovoj (i Bjornovoj) animaciji srećemo se sa još jednom izuzetnom stvari: umetničkim ali realističnim prikazom Haronove okultacije od strane nekih od najvećih majstora obrade slika sa kosmičkih letilica. Ionov je objavio i nekoliko drugih animacija sa dodatim efektima kamere, kao npr. zamrljanost slike usled pokreta.

Simulacija onog što je videla glavna kamera sonde, LORRI, tokom fly-bya pored Plutona i Harona. Animacija je koristila mape koje je Björn Jónssonnapravio na osnovu slika sa NH. Koga interesuje može naći još animacija na Ionovom Youtube kanalu.

New Horizo

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 12 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 17 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...