Sledećeg utorka bićemo svedoci dogadjaja koji će obeležiti istoriju planetarnih istraživanja. Po prvi put će jedan kosmički aparat napravljen ljudskim rukama proći pored Plutona.
Kako se New Horizons približava Plutonu, tako iz časa u čas sa njega stižu sve fascinatnije fotografije ovog dalekog i malenog ledeno-kamenog sveta. NASA je pre samo tri časa objavila novu fotografiju sistema Pluton – Haron.
New Horizons se nalazi na manje od 4,5 miliona kilometara od patuljaste planete Pluton prema kojoj leti briznom od 14,53 km/s. Od Zemlje ga sada deli oko 4,8 milijardi kilometara.
Prolazak kroz najbližu tačku, na manje od 12 500km od površine planete očekuje se u utorak, 14. jula 2015.
Evo nekoliko zanimljivih činjenica o Plutonu.
Na površinama oba nebeska tela razaznaju se detalji reljefa. Na sivoj površini Harona na primer vide se bele mrlje koje mogu biti udarni krateri. Naučnici već pretpostavljaju da je struktura Harona kombinacija prljavog leda i kamena.
Pluton i Haron su okrenuti jedno prema drugom uvek istom stranom, što znači da imaju isti period rotiranja oko zajedničkog centra mase. Zbog relativno male razlike u veličini (otprilike 1:2), Pluton i Haron se praktično mogu smatrati kao binarni patuljasti planetarni sistem koji rotira oko zajedničkog centra mase. Jedan od rezultata ovakve formacije su neobične rotacije, reklo bi se “tumbanja” četiri manja meseca (Stiks, Hidra, Niks i Kerber) na njihovim orbitama. Ova sićušna nebeska tela (nemaju više od 50km u prečniku) rotiraju tako haotično da ako bi ste se našli na površini na primer Niksa daleko Sunce bi izlazilo na istok, a zalazilo recimo na sever, ne na zapad. To je zato što se sateliti nalaze u promenljivom gravitacionom polju dva daleko veća nebeska tela.
Na površini Plutona nije tako mračno kako mnogi misle. Sunce je još uvek daleko najsjanija zvezda na tamnom nebu Plutona (20 miliona puta sjajnija od druge najsjanije zvezde). Zbog toga, na Plutonu je intenzitet svetlosti 300 puta jači od svetlosti punog Meseca na Zemlji (odnosno oko 1/900 dnevne svetlosti na našoj planeti. Tako da ako ponesete knjigu sa sobom, na Plutonu je još uvek možete čitati bez problema!
Uzgred, dok ste na Plutonu, ako bacite pogled ka njegovom nebu golim okom biste mogli da vidite Zemlju ali samo u kratkim trenucima kada Haron zamrači Sunce. Tada, gledana sa Plutona naša planeta je još uvek sjajna kao bilo koja sjajnija zvezda posmatrana sa Zemlje.
Haron na nebu Plutona, dok se daleko Sunce odslikava u zaledjenom metanskom okeanu
(slika kosmičkog umetnika Dejvida Hardija)
Koliko bi čovek, ako bi se zadesio na Plutonu, bio težak? Čovek od 80 zemaljskih kilograma bi imao nešto manje od šest kilograma na Plutonu, dok bi na Haronu bio dvostruku lakši.
A šta je sa atmosferom? Pluton ima atmosferu čija gustina zavisi od prosečne temperature metanskog leda. Naime, vrlo mali porast njegove temperature dovodi do velikog isparavanja i može da duplira gustinu atmosfrere!
Kako je Pluton prošao kroz tačku perihela 1989. on se sada udaljava od Sunca. Zbog toga temperature na Plutonu se spušta sve niže i niže i u najdaljoj tački od Sunca iznosiće maksimalnih -233oC.
To znači da će u narednim decenijama njegova atmosfera biti sve redja i redja, jer pada na površinu u vidu metanskog snega. Kako se Pluton bude ponovo približavao Suncu, metanski sneg će početi da isparava formirajući tananu atmosferu. Tako postoji neprekidan ciklus regeneracije atmosfere u zavisnosti od rastojanja Plutona od Sunca.
Astronomi i dan-danas lome koplja oko toga da li je Pluton planeta ili ne. Od otkrića (1930.) pa do 2006. Pluton je smatran za planetu, najdalju u sunčevom sistemu. Tada je odlukom Medjunarodne astronomske unije proglašen za patuljastu planetu. Ova odluka još uvek izaziva polemike medju astronomima budući da su “obične” i “patuljaste” planete na kraju ipak planete. Sasvim je moguće da Pluton u skorije vreme povrati predjašnji status (ili dobije drugi – na primer dvojna planeta). Ako se to bude desilo, moguće je da astronomi razmisle o planetarnom statusu još nekoliko velikih trans-Neptunovskih nebeskih tela u Kajperovom pojasu, kao što su Eris, 50000 Quaor i 90377 Sedna.
Možda podaci sa aparata New Horizons pripomognu Plutonu da povrati status “normalne” planete.
New Horizons: šta je izazvalo problem?New Horizons spreman za susret sa Plutonom!
Problemi na aparatu New Horizons uoči prolaska pored Plutona
Koliko je ugrožena misija New Horizons?
Šta nas čeka prilikom fly-bya: prilagodi svoj juli slikama sa Plutona
„New Horizons“: detalji na Haronu i slike u boji
Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete
Koliko je debela Plutonova atmosfera?
NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJI SU PROMENILI ISTORIJU ČOVEČANSTVA
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
