Pisao sam nedavno o Nasinom budžetu za fiskalnu 2017. godinu. Zapravo, ovde se radi o Nasinom zahtevu Beloj kući za odobrenje svog budžeta. Pošto sam jedan od fanova analiziranja Nasinih finansija (verujem da ih ima još), pronašao sam nekoliko iznenađenja.

Reć-dve o terminologiji. Kada se porede zahtevi, misli se na najnoviji Predsednički budžetski zahtev (PBR) i isti takav zahtev od prošle godine. Njihovo poređenje nam pruža dublji uvid u politiku Nase i Obamine administracije. Kada poredimo budžete, poredimo ovogodišnji predsednički zahtev sa onim što je Kongres zapravo odobrio Nasi 2016. godine. Time se ilustruje moguće trvenje između kongresne i administrativne politike, kao i dolarski uticaj na predložene budžete programa (uticaj je mali na velike programe, ali veliki za mnoge manje programe). Ovaj novi budžetski zahtev je dokumenat napisan na 700+ strana i pruža fascinantni uvid u ciljeve i širiinu američkog kosmičkog programa.

Nasin bruto trošak

Predsednik je predložio da se u 2017. godini agenciji smanje davanja za oko \(260 miliona, tj. ukupno \)19,025 milijardi. S druge strane, to je do sada najveći predlog Obamine administracije, jer je to za 2,7 procenta više od njihovog zahteva 2016. godine. To jeste dobar iskorak u pravom pravcu, mada NASA želi da se širi a ne smanjuje, ako Amerika želi da postigne ciljeve koje obećava svom narodu.

Planetna istraživanja/Evropa

Ovo nije „3 u 1“ već „5 u 5“! Ovo je peta godina za redom da Bela kuća predlaže smanjivanje davanja za Nasin odsek za planetna istraživanja[1].

Dok će svi ostali naučni odseci u Nasi dobiti financijske inekcije u svojim budžetima, Planetna istraživanja, godinu dana nakon proletanja pored Plutona i potvrde o postojanju tekuće vode na Marsu, osetiće manjak od \(110 miliona.

Dakle, šta je tu je. Zahtevano je \)1,52 milijarde, što je, u poređenju sa prethodnim zahtevima, više i predstavlja korak napred. Naučnici već godinama zalažu da ovaj program dobije najmanje \(1,5 milijardi, i zadovoljstvo im je da vide tu cifru u predsednikovom budžetu.

No činjenica je da se ovaj program već godinama nedovoljno finansira i da to treba promeniti. Kongres je to unapredio i prošle godine odobrio \)1,631 milijardu, tim što ta cifra mora da se povećava da bi NASA odgovorila zahtevima spektakularne dekade planetnog istraživanja počev od 2020. Kako je i bilo očekivano, najveće smanjenje će pogoditi misiju na Evropu (koja treba da dobije oko 450 miliona u 2017, naspram \(175 miliona u 2016.). Administracija ostaje pri svojoj odluci da lansiranje obavi krajem 2020-ih. Zahtev je donekle ublažen u odnosu na prošlogodišnji budžetski predračun za misiju proletanja pored Evrope. NASA zasniva svoje procene na lansiranju raketom „Atlas V“ a ne sa „SLS“, jer je „SLS“još uvek pod debelim znakom pitanja.

U pozitivne vesti spada podatak da su sve postojeće misije obezbedile finansiranje i u 2017. To znači da će „Opportunity“ nastaviti svoja istraživanja dok će „Lunar Reconnaissance Orbiter“ (LRO) i dalje sakupljati podatke. Ovde se ne predviđaju smanjivanja budžeta.

Uprava za naučne misije

Bruto trošak za nauku iznosi \)5,6 milijardi – novi rekord Obamine administracije iako je samo malo viši od iznosa koji je Kongres odobrio za 2016. godinu.

  • Istraživanje Zemlje

Istraživanje Zemlje je prvi put prebacilo granicu od \(2 milijarde, zahvaljujući povećanju od oko 5 procenata u odnosu na prošlogodišnji zahtev. Najveći deo sredstava biće potrošen za ubrzavanje lansiranja geo-satelita “LandSat 9 sa 2023. na 2021. godinu. Letilice “LandSata” neprestano snimaju Zemljinu površinu još od 1972. godine. “LandSat 8 je lansiran 2013, a razvoj geocentričnog “LandSata 9” je ozvaničen prošlogodišnjim budžetskim zahtevom.

  • Astrofizika

Astrofizičari su dobili povećanje od \)52 miliona u odnosu na 2016, i fokusiraće se na lansiranje infracrvenog teleskopa“WFIRST u sledećoj deceniji. “SOFIA(Stratospheric Observatory for Infrared Astronomy), američko-nemačka stratosferska opservatorija[2], koja je pre dve godine na zahtev Bele kuće otkazana (ali je nastavila da prima pare od Kongresa), ovog puta je obezbedila puno finansiranje.

  • Heliofizika

Nasin odsek za proučavanje Sunca će dobiti \(699 miliona, što je povećanje prošlogodišnjeg budžeta za \)50 miliona. Robotska sonda SolarProbePlus“ ostaje u trci za lansiranje do kraja jula 2018. godine.

  • Teleskop „James Webb“

Finansiranje JWST nastavlja se zahtevom za novih \(569 miliona[3]. To je manje nego proteklih godina, ali se poklapa sa planiranim razvojnim potrebama, tako da se ne radi o smanjenju već o nastavku plana. Ovaj multi-milijardski naslednik „Hubbleovog kosmičkog teleskopa“ još uvek teži svom zacrtanom lansiranju 2018. godine. NASA je početkom februara meseca objavila da je 18-segmentno primarno ogledalo konačno u potpunosti sastavljeno.

 webb

Konačno! Svih 18 ogledala montiranih na konstrukciju teleskopa u Godardovom centru u Merilendu. Svako ogledalo ima 40 kg i prečnik 1,3 metra. Zajedno, primarno ogledalo će prečnik 6,5 metara.

Aeronautika

Ovaj Nasin odsek će se naredne godine zadovoljiti sa \)790 miliona. To je za 38 procenata više od prošlogodišnjeg zahteva od \(571,4 miliona, što odslikava novi strateški plan države da dotira eksperimentalne X-avione, nadzvučne, nečujne avione („low noise aircraft“), izuzetno efikasne avione („ultra-efficient aircraft“) i hibridne električne letilice. Veliki deo finansiranja biće okrenut ka istraživanjima „zelene energije“.

Kosmička tehnologija

Za razvoj tehnologije biće izdvojeno \)827 miliona – od čega će \(130 miliona biti preusmereno na projekat “Restore-L[4] (SSCO), čije probno lansiranje treba da bude izvedeno do kraja ove dekade. Kongres je prošle godine ovaj projekat premestio iz odseka Kosmičkih operacija u Kosmičku tehnologiju, bez namere da povećava troškove. Predsednički zahtev je pokušaj da se ubace dodatna sredstva u razvoj kosmičke tehnologije – višegodišnjiu trud koje obično nailazi na otpor Kongresa.

Solarni električni pogon (SEP), koji se trenutno razvija za letilicu koja bi trebalo da se bori protiv za Zemlju opasnih asteroida („Asteroid Redirect Mission) ali će biti koristan i za mnoge buduće koncepte na Marsu, dobiće ukupno \)66 miliona od ukupnog iznosa za razvoj tehnologije.

 ssco

Satelit SSCO.

Istraživanja

Nasin odsek za istraživanja sa ljudskim posadama dobiće \(3,3 milijarde. Komercijalni letovi sa posadama i teretom pomereni su u Kosmičke operacije, prateći izmene u kongresnom budžetu od prošle godine. Od ukupnog budžeta za istraživanje, \)1,3 mld. je za „SLS“, a \(1,1 mld. je za „Orion“. Radi se o velikom smanjenju: 2015. na raketu „SLS“ je bilo potrošeno \)2 mld. Time je nastavljen pristup administracije projektu SLS/Orion, i verovatno će biti predmet kongresne akcije.

Gubitnik ovog budžeta je rad na novom Istraživačkom dodatnom stepenu sa ljudskom posadom, kritičnoj komponenti rakete “SLS” koja će biti neophodna za letove posada dalje od Meseca. Obama je lično predložio da se umesto njega upotrebi Privremeni kriogeni dodatni stepen (iCPS) prilikom prvog lansiranja Amerikanaca početkom sledeće decenije. To će zahtevati prepravku tog stepena za potrebe posade, nešto što će koštati mnogo rada i para, čak i ako bi se takva letilica koristila samo jednom ili dvaput.

icps 

Kriogeni stepen iCPS sa jednom kiseonik-vodoničnim motorom RL-10B2.

Kosmičke operacije

Uz dodatni razvoj komercijalnih letova s posadama, portfolio Kosmičkih operacija sada će raspolagati budžetom od \(5,08 milijardi, čineći time najskuplju Nasinu liniju. Komercijalni letovi sa posadama i teretom dobiće \)2,76 milijardi, i nastaviti radove u pravcu demonstracionog leta sa astronautima „SpaceX-a“ i „Boeinga“ ka ISS u 2017. (jedan let će biti u planu u fiskalnoj 2018. godini). Međunarodna stanica (ISS) će dobiti \(1,4 mld, u skladu sa prethodnim finansiranjima.

Mreža Deep Space Network (DSN), koja je omogućavala Nasi i ostalima da komuniciraju sa letilicama diljem solarnog sistema, spremna je da primi \)180 miliona. To je u skladu sa primanjima prethodnih godina, ali je verovatno premalo da podrži unapređenje sistema.

Misija za preusmeravanje asteroida

Robotski segment Nasine misije za preusmeravanje asteroida dobiće \(66,7 miliona, sa novim terminom za lansiranja – 2023. godine. Ovo je trogodišnje pomeranje u odnosu na prethodnu procenu za decembar 2020, kako je prezentovala NASA prošlog aprila. Kako će ovo uticati na predloženo istraživanje takvog asteroida sa ljudskom posadom 2025. ostaje nejasno.

robot 

Prema planu, robot bi trebalo da sleti na jedan veliki asteroid i uz pomoć robotske ruke donese u lunarnu orbitu kamen prečnika do 6 metara. Tu bi ga u budućnosti analizirali roboti i astronauti.

   2016 PBR[1]  2016 Kongres  2017 PBR
 NASA  18,500  19,285  19,025
 Science Mission Directorate  5,288.6  5,589.4  5,600.5
  - Zemlja  1,947.3  1,921  2,032
  - Planete  1,361.2  1,631  1,519
  - Astrofizika  709  730.6  782
  - Heliofizika  651  649.8  699
 Istraživanja  3,290.2  4,030  3,336.9
  - SLS  1,385  2,000  1,310
  - Orion  1,096  1,270  1119.8
  - Zemaljski sistemi  410  410  429.4
 Kosmičke operacije  5,247.5  5,029  5,075.8
  - Komercijalni letovi  1,243.8  1,243.8  1,184
  - Kosmička komunikacija  632.4  632.4  612.4
 Kosmička Tehnologija  724  686.5  826.7
 Aeronautika  571.4  640  790.4

[1]President's Budget Request – predsednički budžetski predlog.

*** 

[1] U 2016. Kongres je odobrio Nasi \)1,631 milijardu, što je skoro \(270 miliona manje od predsedničkog zahteva, i predstavljalo je još jedno kresanje u odnosu na prethodnu godinu.

[2] Super-zanimljiv projekat: na jednom vojnom širokotrupnom „Boeingu” 747SP nalazi se refraktni teleskop prečnika 2,5 m, koji iz stratosfere (~12 km) u infracrvenom spektru proučava nebo (a možda i nešto drugo).

[3]Već duže od decenije pišem o ovoj Nasinoj crnoj rupi – to je kosmički projekat kome nema ravna u istoriji kada su u pitanju sva moguća prekoračenja troškova i kašnjenja. Prvobitno, trebalo je da košta \)1,6 mld. i da bude lansiran 2011. Danas bi svi bili sretni da košta ispod \(9 mld. i da vidi kosmos do 2018. Još 2011. je glasano u Senatu da se projekat stopira jer je bilo potrošeno preko \)3 mld. (tada je rečeno da će koštati najverovatnije četvorostruko) a napravljeno tek 75% konstrukcije.

[4] Projekat satelita koji će moći da dopunjava gorivo, popravlja i menja delove na postojećim satelitima, premešta ih na druge orbite, i sl. Opasna vojna tehnologija, jer će lako biti moguća prenamena postojećih satelita. Lansiranje se očekuje do kraja 2019.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 3 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 5 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 5 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 23 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 1 dan ranije

Foto...