Posle odluke da ovogodišnji budžet NASA-e poveća za  7%, u cilju podrške realizacije planova čovekovog leta na Mars Kongres je spreman da isto uradi i sa budžetom za 2017. To je potvrdjeno na nedavnom saslušanju u Palati predstavničkog doma Kongresa posvećenom projektu federalnog budžeta za 2017. finansijsku godinu.

United States Capitol west front edit2

Kongres SAD, Vašington

Kada je budžet NASA-e u pitanju, posle zatezanja oko podrške komercijalizacije kosmosa, neki novi vetrovi duvaju sa Kapitol hila. Svi kongresmeni koji su učestvovali u debati u Palati predstavničkog doma Kongresa – kako republikanci, tako i demokrate – su izrazili razočarenje što je administracija predsednika Obame za 2017. planirala budžet NASA-e u iznosu od “samo” 19 milijardi dolara. To je za 300 miliona dolara manje od budžeta NASA-e za tekuću finanjsku godinu.

Rukovodioc podkomiteta Kongresa za trgovinu i nauku republikanac iz Teksasa Džon Kalberson je admonistratoru NASA-e Čarlsu Bouldenu rekao da će njegov podkomitet “obezbedtiti program osvajanja kosmosa neophodnim resursima radi postizanja njegovih ciljeva”. Ovaj stav je podržao demokrata Makl Honda, rekavši da je reč o “nacionalnom prioritetu”.

Charles Bolden 1447713c

Čarls Boulden

U odgovoru, Boulden je rekao da podržava prvobitno predloženu sumu sa program NASA-e u čijem je kreiranju sam učestvovao, ali ukoliko Kongres želi da odobri većši iznos to, kako se izrazio, “neće naškoditi”. On je naglasio da bi dodatna finansijska sredstva pomogla da se ubrza program gardnje super-rakete SLS koja će se koristiti za lansiranje novog kosmičkog broda Orion u duboki kosmos, prema Mesecu, asteoroidima i Marsu.

U ovoj finansijskoj godini, Kongres je odobrio dve milijarde dolara za projekat SLS, a na veliko iznenadjenje administracija predsednika Obame je za 2017. zatražila gotovo 700 miliona dolara manje. Boulden je naglasio da posle pomeranja prvog lansiranja SLS sa pilotiranim Orionom sa 2021. u 2023. predloženi budžet projekta SLS za 2017. još uvek omogućava da se ovaj cilj postigne.

“Medjutim, ukoliko budemo imali više novca, možemo smanjiti nivo rizika i ranije pristupimo dugoročnim planovima, uz mogućnost da se ranije pripremimo za pilotirane letove novog broda” – rekao je Boulden.

U vezi finansiranja NASA-e posle izbora novog predsednika, izvesno je da vodeći pretendenti Donald Tramp i Hilari KIlinton podržavaju program SLS/Orion. Ma ko od njih pobedio treba računati na odnos snaga u Kongresu, koji kao što je poznato ne ide u prilog Demokrata. To je itekako bilo evidentno od samog početka Obaminog predsednikovanja poznatog po brojnim neslaganjima izmedju Kongresa i Bele kuće. Najvećim delom neslaganja su se odnosila na način podrške oba komercijalna programa od strane NASA-e. Kako se program teretnih brodova (prevoz materijala do MKS) već uveliko odvija, a transportni (prevoz astronauta) je spreman da krene sledeće godine, treba očekivati da će varnice izmedju dve strane opasti.   

To znači da će finansije NASA-e u sledećim godinama biti stabilne, i da će u Kongresu obe strane itekako nastaviti da podržavaju projekte razvoja super-rakete SLS i kosmičkog broda Orion.

Što se Bouldena tiče, iako je tokom njegovog mandata nekoliko puta bio na samoj ivici povlačenja iz NASA-e, sasvim je izvesno da će novi predsednik SAD, ma ko to bio, želeti da vidi nekog drugog u fotelji administratora NASA-e.


Evropa povećava budžet za kosmosmos

Rusija smanjuje budžet za letove na Mesec i program MKS

Značajno povećanje Nasinog budžeta za fiskalnu 2016. godinu

Stezanje kaiša - budžet Roskosmosa za 2016-2025.


 

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 2 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 22 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 23 sati ranije

Foto...