U zaokretu kakav se retko viđa kada je kosmički budžet u pitanju, Evropskoj kosmičkoj agenciji (ESA) su finansije povećane u 2016. za više od 18%, na rekordnih 5.25 milijardi eura.
 |
| Budžet ESA-e je fokusiran na razvoj rakete-nosača Ariane 6 |
Najveći porast zabeležen je u sektoru razvoja raketa-nosača (72%) čiji je udeo sa 20% u ukupnom budžetu drugi, posle programa satelita za posmatranje Zemlje (31%). Programi kao što su razvoj raketa-nosača Arane 6 i modernizacija Ariane 5, kao i navigacioni sateliti Galileo su veliki dobitnici u najnovijoj raspodeli budežta ESA-e.
Kao i ranije, Nemačka je sa 873 miliona eura najveći finansijer ESA-e. Sledi Francuska sa 845 miliona (18%), dok je Italija sa ogromnim povećanjem od 55%, do sume od 512 miliona eura, na trećem mestu. Ovaj porast udela Italije, ma koliko izgledao neobično, objašnjava se ambicioznim učešćem Italije u projektu lake rakete-nosača Vega, razvoju njene sledeće verzije Vega-C i u programu novog evropskog lansera Ariane 6 koja će delom koristiti tehnologije raketa Vega. Zanimljivo, pre zvaničnog objavljivanja udela Italije u ovogodišnjem budžetu ESA-e, bilo je govora da će se u stvari desiti obrnuto, i da će Rim značajno smanjiti svoj udeo u finansiranju ESA-e. U Velikoj Britaniji koja se sa 325 miliona eura nalazi na četvrtom mestu, ovo je vidjeno kao prilika da London konačno dospe na treće mesto.
Fokusiranjem na razvoj lansera i navigacionih satelita, Evropa očigledno akcenat stavlja na komercijalnu stranu jer su pojavom novih igrača, posebno na tržištu lansiranja, njene pozicije itekako uzdrmane. Zbog toga su sa učešćem od samo7% (365 milionaeura), čovekovi letovi u kosmos nisko na evropskoj kosmičkoj lestvici. To se, takođe može reći i za programe posvećene robotskim istraživanjima drugih planeta (3,7%) i nauci (9,7%). Zato generalni direktor ESA-e Johan-Ditrih Verner zabrinuto govori o realnom riziku da zbog manjka finansija lansiranje misije ExoMars 2018 bude pomerena za dvegodine, sa 2018. za 2020.
Rover misije ExoMars 2018 čije lansiranje može biti odloženo za dve godine (Wikimedia)
U svetlu skromnog budžeta za čovekove letove u kosmos, veoma je zanimljivo kakva je budućnost ESA-e u programu Međunarodne kosmičke stanice (MKS). Kao što je poznato, do sada su se svi glavni učesnici programa MKS – SAD (NASA), Rusija (“Roskosmos”), Japan (JAXA) i Kanada (CSA) - složile da se program produži do kraja 2024. Međutim, Evropa po svemu sudeći ne deli to mišljenje. Iako u sklopu MKS funkcioniše evropski modul Columbus, astronauti ESA mogu da ga koriste isključivo kao “gosti” u barter aranžmanu sa NASA-om kojoj u naturi, kao što to rade i Japanci i Kanađani, otplaćaju sedište u ruskim “: Sajuzima” (a u budućnosti, u privatnim američkim kosmičkim brodovima). Po jednom sedištu u “Sajuzu”, to je sada oko 70 miliona dolara. Trenutno se na MKS nalazi britanski astronaut Timoti Pik, a krajem godine tamo će doći Francuz Toma Paske. Sledeće 2017. planirano je da samo jedan Evropljanin leti u kosmos – Italijan Paolo Nespoli - i to u okviru “privatnog” kontrakta između Italije (koja najvećim delom gradi evropski servisni modul za brod Orion) i NASA-e.
Konačna odluka o daljem učešću ESA-e u programu MKS posle 2020. će biti donešena u decembru ove godine na sastanku Ministarskog saveta EU. Poznato je da dva vodeća finansijera ESA-e – Nemačka i Francuska – već izvesno vreme izržavaju velike sumnje u tehno-ekonomsku isplativost boravka evropskih astronauta na MKS posle 2020. i kako se to može odraziti na poreske obveznike širom EU.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
