Preseci žice koje vode od baterije ili okidača/tajmera do detonatora. Baterija će uvek ličiti na bateriju, a tajmer je onaj uređaj koji odbrojava unazad. Ali budi oprezan: To je uvek najpipaviji deo bombe – i mesto gde se najčešće kriju zamke (ona igra sa crvenom/plavom žicom polazi baš odavde).

Skloni neutronski okidač. To će ti uvek ličiti na neki mali disk ili loptu. Ne pokušavaj da pojedeš to, jer se radi o plutonijumu ili nekom sličnom visokoradioaktivnom materijalu, čiji je posao da izazove lančanu reakciju. Nakon ovog koraka bomba i dalje može da eksplodira, ali se neće desiti Hirošima.

Ukloni konvencionalni eksploziv. To je prvi deo koji izaziva buuuum. U oružju koji prave države, to će biti neki od tipova IHE (Insensitive High Explosive), i on je prilično bezbedan za rukovanje. Ali u nekim uređajima kućne radinosti, to bi moglo biti mnogo nestabilnije. Samo ti treba sigurna ruka ...

Razdvoj mase U-235. To će biti dve male ali veoma teške kriške metala – uranovog izotopa. Ako se one suviše približe jedna drugoj, nastala kritična masa će izazvati poplavu zračenja i ti ćeš umreti. Držeći ih odvojene, svaka od njih će emitovati samo relativno bezazlene alfa–čestice – sa kriškama ćeš moći da rukuješ čak i bez rukavica ako si ih zaboravio. Svako parče urana stavi u zasebne metalne sanduke i čekaj nekog od zvaničnih organa.

Ako nijedan od ovih recepata ne radi, pozovi nas i objasni gde si zapeo.