Da li će astronomi uskoro, u narednih sedam meseci, postići suglasnost oko brzine širenja svemira? Da li će biti rešena Hablova tenzija? Ko će dobiti opkladu, prof. Hibš ili prof. Mrđa? Sve su to međusobno povezana, misteriozna pitanja. 

A radi se o ovome: od kako je Edvih Habl, 1929, primetio da se galaksije udaljavaju jedna od druge, pa se prema tome čitav svemir širi, naučnici pokušavaju da izračunaju brzinu toga širenja. U zadnje vreme izdvojila su se dva rezultata, postignuta različitim metodama merenja: 67,7 kilometara u sekundi po megaparseku i 74 kilometra u sekundi po megaparseku. Ovo neslaganje poznato je kao Hablova tenzija. 

Većini ljudi je svejedno da li se svemir širi jednom ili drugom brzinom jer razlika između  67,7 ili 74 i nije neka razlika, ali fizičari zbog te razlike ne mogu mirno da spavaju. Oni kažu da je Hablova tenzija jedan od ključnih problema moderne kosmologije i da bi njeno rešenje moglo da promeni naše razumevanje svemira, pa i temeljnih zakona fizike.

Niko ne sumnja da će se konačno doći do jedinstvenog rešenja, da će se izbrisati ova razlika u brzini, ali pitanje je kada će do toga končano doći. Prof. Hibš smatra da na konačno rešenje nećemo puno čekati, najviše godinu dana (počevši od maja meseca kada je to izjavio), dok prof. Mrđa pokazuje izvesne rezerve u pogledu tak brzog rešenja. Nedavni rezultati merenja dobijeni pomoću Svemirskog teleskopa Džejms Veb idu u prilog prof. Hibšu, jer to merenje je negde na sredini i iznosi 70 km/s po megaparseku. Ali prof. Mrđa je spokojan. On kaže da je put do konačnog rešenja još dug i navodi brojna pogrešna merenja u prošlosti.

Iz knjige Hronologija astronomskih tekovina, V. Mišković

I zaista, u istoriji nauke ima puno primera pogrešnih merenja. Uostalom, greške su toliko imanentne merenjima da naučnici i njih uračunavaju u svoje procene i zaključke. Uzmite samo procene daljina i veličina Sunca i Meseca iz vremena stare Grčke, pa onda procene starosti Zemlje, a zatim podsetimo se samo koliko dugo su astronomi merili dužinu dana na Marsu, pa koliko su pogrešno merene udaljenosti zvezda, maglina i galaksija, a da i ne pominjemo onaj čuveni slučaj iz 2011. godine kada je navodno izmerena brzina neutrina veća od brzine svetlosti itd. itd. Čitave knjige mogu da se ispune pogrešnim rezultatima. (Zbog ograničenih shvatanja i na osnovu toga zlonamernih tumačenja pojedinih čitalaca, moram dodati da su i pored svih tih grešaka, astronomi, matematičari i fizičari ipak zadivljujuće precizni – s obzirom da mere nešto što se samo u daljini vidi, ili čak i ne vidi.)

Dobro, odlutali smo malo, ali bilo je interesantno (meni bar). Dakle, trenutno, kaže prof. Mrđa, raste samo tenzija oko Hablove tenzije. Još nismo čuli ni čitali šta na sve kaže teorija. Jer teorija objašnjava ono što praksa primeti. Ima još dosta vremena do maja sledeće godine. Tenzija raste.

Koverta sa novcem uloženim u opkladu

O tenziji:

Tristan Hibš ponovo sa nama

Hablova tenzija i opklada pet meseci kasnije

JOŠ članaka o prof. Hibšu.