Profesor Tristan Hibš

Uvod

Pre petnaest dana iz Amerike stigao profesor Tristan Hibš. On svake godine doputuje u Novi Sad i za dve nedelje održi seriju od 30-ak predavanja studentima fizike na PMF. O tome smo već pisali. Obično tih dana drugi profesor, profesor Dušan Mrđa organizuje jedan relaksirajući sastanak sa prof. Hibšom i ja sam veoma srećan kada tom sastanku i sam prisustvujem.

Profesor Dušan Mrđa

Pričanje

Sreli smo se u centru u petak oko 13 sati. Vreme nije bilo toliko loše koliko su prognoze najavljivale i mi smo se lagano prošetali do jednog dobrog restorana. 

Bilo bi lepo i zvučalo bi intelektualno kada bih ovde napisao da smo pričali o paleoantropologiji, o specifičnim transformacionim procesima u epistemologiji ili o egzistencijalizmu Serana Kjerkegora, ali to ne bi ni blizu odgovaralo istini, a istina je da smo pretresli transatlantske tračeve visokog nivoa. Pričali smo dakle o Trampu, o Melaniji, o čudnoj činjenici da bivšeg predsednika podržava moćna crkva (koja god da je, sve su iste) iako on sve radi suprotno od njenih moralnih stavova, pa o Karlsonu Takeru i apsurdnim intrigama oko njega – što se sve nas ništa ne tiče, ali je interesantno o tome ćaskati uz piletinu sa njokama i brusnicom. Onda smo razglabali o šizofrenom stanju u Rusiji i o potencijalnim aspiracijama Kine na Sibir, a o čemu se povremeno priča po kuloarima Riblje pijace u Novom Sadu. 

Zatim je prof. Tristan rekao da koristi Mekintoš i to samo zato što su to najbolji računari, a sa čim opet prof. Mrđa neće da se složi, i tako dalje, sve se završilo dobrom porcijom kolača sa čokoladom.

Ali pre toga, pre čokolade, slučaj je hteo da rešimo jednu misteriju. Pitao sam prof. Tistana da li je nešto pisao i komponovao u novije vreme (ko ne zna da prof. piše pesme i komponuje, evo linka) a to pitanje je izazvalo sledeću priču:

Primetio sam – priča profesor - da studenti ponekad neće da kažu nešto što inače znaju. Ćute i prave se da ne znaju. I tako ja na jednom času govorim nešto i onda onako usput postavim jedno pitanje. Znam da to oni znaju, svi, ili bar neki od njih. Sigurno znaju. Ali oni ćute. Sačekam malo pa ponovo pitam. Šetam se po učionici i čekam. Muk, svi ćute. Onda krajem oka vidim da jedna studentkinja prošaputa odgovor. Ništa se nije čulo, ali video sam po micanju usta da je rekla odgovor, ali samo za sebe. 

Ja pokušam da je ohrabrim. Kažem: pa recite, sigurno znate odgovor, slobodno recite. A ona odgovori: Pa naravno da znam odgovor, ali neću da ga kažem jer ako odgovorim onda ćete vi da pitate „Zašto?“ E a to ne znam.

Eto, a sad pitaš da li sam nešto komponovao, i ja znam odgovor, ali ako kažem onda ćeš da pitaš Zašto? a na to ne znam šta da ti odgovorim. 

- Dobro, da pitam onda nešto lakše: da li pišeš svoju poeziju i na engleskom. Znam da je Crnjanski (koji je, je li, proveo decenije života u Londonu) govorio kako ne može da piše na engleskom. Naravno da je tečno govorio i mislio na engleskom, ali da piše roman na engleskom – to nije mogao.

A prof. lakonski odgovori: Eh, pa ja nisam Crnjanski, pišem ja i na engleskom. Eto i onu pesmu koju sam ti poslao prošle godine imam i na engleskom. Jesam li ti poslao tu englesku verziju? 

- Nisi. 

- Dobro poslaću ti. 

(Nije poslao)*. 

Epilog

Šteta je što neki ljudi ne žive bliže. Neki od naših prijatelja stanuju u drugom delu grada, čak u drugom gradu, a profesor Hibš ne da živi u drugom gradu i u drugoj državi nego živi i na drugom kontinentu. Od toga dalje bi bilo jedino da živi na drugoj planeti. Ali šta da se radi, do sledeće godine moraćemo opet da palimo Zoom.

 _________________________

* 18. maj 2023.

Dopuna:

Nakon moje primedbe da nije poslao englesku verziju svoje pesme istog dana se javio prof. Hibš i to sa dve svoje pesme na engleskom. Prva je ona koju je i obećao, a druga je zaseban poklon. Sem toga, profesor je poslao i tonske zapise muzičke verzije obe pesme u MP3 formatu – koje ja ne znam da ubacim na sajt te čekam da taj problem reši, a ko drugi nego Milan Milošević. Upravo zbog toga i kasni objavljivanje ove dopune članka. 

Na kraju je odlučeno da sada objavimo tekst pomenutih pesama, a tonske zapise naknadno, kad to bude moguće.