Pre pet meseci, u dan tačno, u novosadskom restoranu Petrus pala je opklada oko naučnog problema današnjice, može se reči čak najvećeg kosmološkog problema od kako je Edvin Habl primetio da se svemir širi. Tog dana u pomenutom restoranu srela su se na ručku dva profesora fizike, prof. Hibš i prof. Mrđa. Poveo se uobičajen razgovor između dva fizičara: koliko studenata se prijavilo za upis na fiziku, kako skinuti koju kilu oko struka, gde su vanzemaljci, a na kraju se došlo i do Hablove tenzije. Da dodam samo da ovog puta nije bilo nikakvog pisanja i crtanja na salvetama što je postalo standard u sličnim dramatičnim pričama.

To oko Habla i tenzije spada u najintrigantnija pitanja moderne fizike. Svi fizičari koji se bave kosmološkim problemima su zbunjeni, pretresaju u glavama teorije, pokušavaju da pronađu rešenje i to svi, ne samo oni koji se tim problemom direktno bave i koji imaju mogućnost da vrše sopstvene analize najnovijih podatka sa najpreciznijih fizičkih i astronomskih instrumenata. Jedni pokušavaju da reše problem, drugi da procene koja strana je u pravu i taman kada pomisle da im je rešenje i odgovor na dohvat ruke, ispostavi se da je on i dalje neuhvatljiv.

Ukratko radi se o brzini širenja svemira. Napravljena su vrlo precizna i pouzdana merenja koja se, međutim, ne slažu jedno s drugim. Brzina širenja zasnovana na merenju kosmičke mikrotalasne pozadine iznosi 67,7 kilometara u sekundi po megaparseku. Ali, kada se brzina širenja računa po brzini kretanja obližnjih galaksija onda se dobije da to širenje iznosi 74 kilometara po megaparseku. Dakle, dobiju se dva nepomirljivo različita rezultata. 

Dva profesora nisu, međutim, ulazila u raspravu koja od te dve vrednosti je tačna nego da li će se uskoro, u roku od godinu dana te dve vrednosti izjednačiti. Svoje čvrsto uverenje da će tako biti prof. Hibš je energično izrazio ponudom za opkladu. Demonstrativno je priložio sto dinara na sto, na šta prof. Mrđa nije odoleo pa je opkladu prihvatio (isto tako odlučno i demonstrativno). O tome smo pisali ovde. 

E sad, od opklade je prošlo pet meseci, a u tom periodu počeli su da se pojavljuju novi članci. U priču je ušao ST Džejms Veb čija merenja su govorila o brzini širenja od 70 kilometara u sekundi po megaparseku. 

- Ahaaa! - rekao je prof. Hibš i poslao kolegi i meni (ja sam u celoj priči čuvar trezora - tj. uloženog kapitala u opkladu – 200 dinara) nove članke u kojima se govori o tom Vebovom merenju.

Uz to poslao je odgovarajući YT prilog:

Evo linkova prof. Hibša, koga interesuje:   <https://www.sciencealert.com/the-biggest-crisis-in-cosmology-could-finally-have-a-solution>
  <https://arxiv.org/abs/2408.06153>

Na njih je prof. Mrđa odgovorio: 

 - Uh, uh, nešto se nazire, ali kao što i oni u članku kažu: "So, we're going to need a lot more measuring, and re-measuring, and measuring again." Još uvek sam u igri :).

Obojica su savetovala da čuvam kovertu sa uloženim novcem. 

- Naravno – odgovorio sam – čuvam ko Isak Njutnu kraljevu kovnicu (a ko je upoznat sa biografijom Njutna zna koliko je slavni naučnik u tom poslu bio bezumno surov). 

Još sam obojici javio da sam kao čuvar pozvan da proglasim pobednika i da sam zato spreman za nagodbu. Sa svakim od njih….

Videćemo, rok opklade ističe za sedam meseci, ali nešto se kuva!

Koverta sa novcem uloženim u opkladu

JOŠ članaka o prof. Hibšu.