Verovali ili ne, nije uvek prave veličine i udaljenosti, barem ne uvek. Mesečeva eliptička orbita približava ga Zemlji na 356.500 km u perigeju (kada je najbliži) i 406.700 km u apogeju (kada je najdalji), zbog čega se prividna ugaona veličina Meseca iz jedne krajnjosti u drugu menja za oko 15 stepeni.
U apogeju je Mesec zapravo previše mali da potpuno prektije Sunce prilikom pomračenja, te imamo tzv anularno, ili prstenasto pomračenje Sunca.
Neki drugi put Mesec će biti više nego dovoljno velik da prekrije Sunce, pa onda imamo totalno pomračenje.
Ali uživajte u pomračenjima dok možete. Obzirom da se Mesec polako spiralno udaljava od Zemlje za oko 3,8 cm godišnje, na kraju će biti predaleko za stvaranje potpunog pomračenja. Naravno, za to će trebati oko milijardu godina, ali sat ipak otkucava...
Što se tiče verovatnoće da se to u ovom random univerzumu dogodilo našoj planeti, stvarno je prilično niska. Ali obzirom na broj zvezda, planeta i meseci u našoj galaksiji, to se sigurno mora da dogodi nekoj planeti (verovatno mnogim) negde. Pa zašto ne i nama?
Još i ovo:
Sledeći perigej će se dogoditi 24. marta 2022. u 00:37 po našem vremenu i tada će se nalaziti na udaljenosti od 369.760 km.
A sledeći apogej će se dogoditi 7. aprila 2022. u 21:10 i tada će se nalaziti na udaljenosti od 404.438 km.
Iz vremena kada sam pisao knjigu o kalendarima ostalo mi je da se vreme od jednog perigeja do sledećeg apogeja naziva anomalistički mesec i on iznosi oko 27,55455 dana. To ne treba mešati sa sinodičkim mesecom, koji je nešto duži i predstavlja vreme od jednog mladog Meseca do drugog.