3. juli. 2009.

landing

Apolo 16 je bila deseta misija sa ljudskom posadom u Apolo programu, a peta koja je dvojicu astronauta odnela do našeg najbližeg nebeskog suseda. Lansiranje je izvedeno 16. aprila 1972. godine. Astronauti su sa sobom put Meseca poneli lunarni rover i mali subsatelit (PFS-2), težak samo 36,2 kg. Njegov zadatak je bio da tokom 425 revolucija koje je napravio, meri energetske čestice plazme i magnetno polje Meseca.

Lansiranje satelita obavio je pilot servisnog modula Stuart A. Roosa, ali on je imao i drugog posla. Na jednom od filmova koje je tada snimio, uočene su neobične pojave. U kadru 0160 - gore na slici - vidi se lokacija u blizini mesta sletanja lunarnog modula LM-11 "Orion", ali u to vreme niko nije ni slutio da se tu krije najjača izolovana magnetna anomalija na Mesecu. Kasnije je naučnik sa Institutu za planetna istraživanja (PSI) u Tuksonu, Nic Richmond, uočio da se izvor anomalije (u crvenom krugu) podudara sa regionom sa visokim albedom u Dekartovom gorju (DM).

Slične korelacije između magnetizma i velikog albeda otkrivene su još na mnogo mesta na Mesecu. Radeći u saradnji sa Lon Hoodom sa Univerziteta Arizona i Dave Blewettom iz firme "NovaSol", Richmond je koristio podatke magnetometra sa "Lunar Prospectora" još iz daleke 1999. godine, i napravi mapu magnetizma lunarne kore, koja će biti nepohodna svim budućim istraživačima tajanstvene veze magnetnih anomalija kore i albeda.

Ipak, te anomalije su bile preslabe da bi uticale na relativno kratke letove svemirskih letilica Apolo programa na Mesečevoj orbiti.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 14 sati ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 2 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 3 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 5 dana ranije

Foto...