Izgleda da je tamnocrvena površina otkrivena na planeti patuljku Haumei[1] bogatija mineralima i organskim jedinjenjima nego okolna zaleđena i bela površina. Zapanjujuće otkriće je na kongresu Evropskih planetologa predstavio dr Pedro Lacerda 16. septembra u Potsdamu.
Pega je otkrivena merenjem promene sjaja prilikom rotacije. Poreklo pege je potpuno nejasno, a njena „svetlosna kriva", koja opisuje varijacije u sjaju u određenom vremenskom periodu, pokazuje da nije istog oblika na svim talasnim dužinama. Male ali postojane razlike ukazuju da je tamna površina crvenija u vidljivoj svetlosti a malo plavlja u infracrvenom delu spektra.
Kompjuterska slika prikazuje položaj i veličinu tamne površine na planeti patuljku (136108) Haumei. Još slika: . Pored Plutona, Haumea je jedini KBO koji pokazuje neke promene na svojoj površini.
„Naša prva merenja Haumee su nam odmah nagovestila da na površini postoji nekakva pega. Dva svetlosna maksimuma i dva minimuma svetlosnih krivih nisu bila potpuno jednaka, što bi bilo logično očekivati od jedne uniformne površine. To je indiciralo da negde na inače svetloj površini postoji povelika tamna površina. Očekujemo da ćemo uskoro uspeti da saznamo nešto novo, i konačno razumemo šta pega predstavlja," kaže dr Lacerda sa Queen's univerziteta u Belfastu.
Moguće objašnjenje je da se radi o nekakvoj zoni bogatoj mineralima i organskim jedinjenjima, ili da možda ima visok procenat kristalizovanog leda. Ako pega predstavlja ožiljak nastao nedavnim udarom nečega u Haumeu, onda može da se radi o tragu impaktora, verovatno izmešanom sa materijalom iz unutrašnjosti Haumee.
Haumea kruži oko Sunca u blizini Neptuna[2], u regiji poznatoj pod nazivom Kajperov pojas. Predstavlja četvrti najveći bojekat Kajperovog pojasa (KBO), posle Erisa, Plutona i Makemakea. Ti veliki KBO, zajedno sa asteroidom Glavnog pojasa, Ceresom, poznati su kao planete patuljci. Jedna od naneverovatnijih karakteristika Haumee je njena vrlo brza rotacija, jer njen jedan dan traje samo 3,915 zemaljskih sati. Nijedan iole velik objekat u solarnom sistemu se ne okreće brže od Haumee. Zbog toga je njen oblik jedan izduženi elipsoid, dimenzija 1.960 × 1.518 × 996 km. Veruje se da je Haumeu još pre milijardu godina zavrteo neki direktan pogodak drugog nebeskog tela.
Zbog velike udaljenosti od Zemlje, Haumea se vidi jedino kao tačka svetlosti[3]. Najveći deo onoga što znamo o njoj potiče od varijacija u sjaju, odn. „svetlosne krive". Zbog svoje rotacije i izduženog oblika, Haumea se prikazuje kao periodično sjajna i manje sjajnakako reflektuje više odn. manje Sunčeve svetlosti. Stepen tih varijacija nam govori koliko je Haumea izdužena, a period izmeđusjajne i manje sjajne faze pokazuje rotacioni period. Prikupljeni podaci nagoveštavaju da je gustina ovog objekta oko 2,5 puta veća od gustie vode. Obzirom da na osnovu spektroskopije znamo da je Haumea pokrivena vodenim ledom, ova visoka gustina znači da je jezgro Haumee kamenito, obloženo slojevima leda.
 |
Slika koju je snimila opservatorija Keck prikazuje Haumeu i njena dva meseca. Hiʻiaka je iznad Haumee (u sredini), a Namaka je pravo ispod. |
Sledeća osmatranja ovog neobičnog objekta se očekuje već 2010. godine, kada će se u tom pravcu okrenuti ESO Very Large Telescope (VLT). „Sledeće što nas čeka je da spektroskopima detaljno ispitamo pegu i nadamo se da ćemo uspeti da utvrdimo njen hemijski sastav, i tako konačno rečimo zagonetku njenog porekla," zaključuje Lacerda.
Haumea spada u plutoide, što znači da pripada planetama patuljcima koji se nalaze iza Neptunove orbite. Njegov orbitni period je 283 godine i 4 meseca.
[1] Kome ovo ime izgleda nepoznato, možda se seća njegovog starog imena, „Santa", iz vremena kada je 2004. otkriven. Sledeće godine je dobila privremenu oznaku 2003 EL61, a tek sledeće Haumea, po havajskoj boginji. Dva njena satelita, koja su takođe otkrivena, nose imena njenih kćerki, Hiʻiaka i Nāmaka.
[2] Nalazi se na 43,721 AJ od Sunca, ali je trenutno dalja od 50 AJ.
[3] Sa vizuelnom magnitudom od +17,3, Haumea je treći najsjajniji objekat u Kajperovom pojasu, nakon Plutona i Makemakea.
Pročitajte i ovo
Međunarodna astronomska unija je 13. septembra 2006. godine objavila da planeta patuljak, do sada sa privremenom oznakom 2003 UB 313, nosi ime (136199) Eris ...
Misteriozne promjene na Eris-u
Površina najvećeg poznatog malog objekta u Sunčevom sustavu – Erisa, misteriozno se mijenja tijekom posljednjih godina, izjavio je Stephen Tegler s ...
Bivša "deseta planeta" dobila ime – Makemake
[3] Eris je deveti objekat po veličini u Sunčevom sistemu. Procenjen prečnik mu je između 2.400 i 3.000 km, a masu koja je 27% veća od slavnog Plutona. ...
2003 EL61 – najčudniji objekat Kajperovog pojasa
"Deseta planeta", (136199) Eris, ima još ekscentričniju orbitu i nagib od preko 44°. Crna kružnica na slici predstavlja orbitu džinovskog Neptuna. ...
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
