Zemlja je treća planeta od Sunca, stenovita je i najveća planeta tog tipa u Sunčevom sistemu. Ali je peta po veličini i masi ako se računaju sve, pa i gasovite planete. Njena srednja gustina iznosi 5,513 kg/m^3. U našem i mnogim drugim jezicima ona je jedina koja ne nosi mitološko ime. Sve ostale planete dobile su nazive po rimskim božanstvima.  

Zemlja je nastala pre 4,54 milijardi godina. Jedino je telo u svemiru za koje se zna da na sebi nosi život. 

	Ekvatorni prečnik:	12,756 km
	Polarni prečnik:	12,714 km
	Masa:	5.97 x 10^24 kg
	Meseca:	1  (Mesec)
	Orbitalna razdaljina:	149.598.262 km (1 AJ)
	Orbitalni period:	365,24 dana
	Površinska temperatura:	-88 to 58°C

Nekada se verovalo da je Zemlja centar univerzuma. Dve hiljade godina drevni astronomi su smatrali da je Zemlja nepokretna i da se nebeska tela okreću oko nje. To mišljenje se menja nakon Kopernika koji je tvrdio da se sva tela, pa i Zemlja, okreću oko Sunca (heliocentrični sistem).

Sem Zemlje, sve planete Sučevog sistema nose imena rimskih božanstava.

Zemlja je najgušća planeta Sunčevog Sistema. Srednja gustina Zemlje iznosi 5,52 grama po kubnom centimetru. Različiti slojevi Zemlje imaju I različitu gustinu. Jezgro je gušće od ostalih slojeva.

Zemlja ima jedan prirodni satelit. S obzirom na veličinu planete oko koje kruži Mesec je najveći satelit u Sunčevom sistemu. Ima većih satelita, ali oni su sasvim sitni prema veličini svoje matične planete. 

Zemlja i Mesec u srazmeri 

Gravitacija Meseca izaziva plime na Zemlji, a gravitacija Zemlje primorava Mesec da nam uvek okreće jednu istu svoju stranu. 

Rotacija Zemlje se postepeno usporava. To usporavanje je vrlo malo i iznosi oko 17 milisekunde na sto godina. Za 140 miliona godina dan na Zemlji će iznositi 25 sati.

Zemljina atmosfera je sastavljena od 78% azota, 21 % kiseonika i znatno manje od argona, ugljen dioksida itd.

Kiseonik dolazi najviše od biljaka koje u procesu fotosinteze iz atmosfere uzimaju ugljen dioksid a izbacuju kiseonik.

Zemlja ima snažno magnetno polje koje štiti život na planeti od solarnog vetra i kosmičkih zraka. Magnetno polje je rezultat rotacije nikl-gvozdenog jezgra planete.

Zemlja ima ozonski omotač koje je štiti od opasne solarne radijacije. Kiseonik u tom omotaču je posebnog tipa koji aposorbuje većinu Sunčevih ultraljubičastih zraka.

70% površine Zemlje prekriveno je vodom. Ostatak čine kontinenti i ostrva (sa rekama, jezerima, potocima na sebi)

Život na Zemlji nastao je u okeanu, u procesu abiogeneze. 

Voda je na početku bila zarobljena unutar planete, ali je kasnije bila izbačena na površinu vulkanskim aktivnostima.

Na Zemlji je relativno malo vidljivih udarnih kratera u poređenju sa drugim čvrstim telima Sunčevog Sistema. To je zbog geoloških procesa kao i tektonskih i erozivnih aktivnosti koje stalno oblikuju površinu planete. 

Najviša tačka na Zemlji je vrh Mont Everesta koji doseže da 8,8 kilometara visine.

Najniža tačka je udubljenje Challenger Deep koji se nalazi u Marijanskom rovu na 10,9 kilometara od nivoa okeana.

Orbita Zemlje oko Sunca je gotovo kružna. Njen nagib prema orbiti iznosi 23,4°. Nagib čini da na Zemlji postoje godišnja doba. 

Godina na Zemlji traje 365,25dana. Kalendarski gledano godina traje 365 dana s tim što svaka četvrta traje dan duže, 366 dana.

Prema: https://theplanets.org/earth/; https://space-facts.com/earth/