Crne rupe spadaju u najčudnije objekte u svemiru. To su masivni objekti sa toliko snažnom gravitacijom da sve materijalno privlači i usisava i ništa, baš ništa iz nje ne može da izađe. Najčešći tipovi crnih rupa su crne rupe mase zvezde i supermasivne crne rupe. Crne rupe zvezdane mase nastaju kada eksplodiraju masivne zvezde, ostavljajući iza sebe crnu rupu sa masom od samo nekoliko sunaca. Supermasivne crne rupe postoje u srcima galaksija i imaju masu od čak nekoliko milioina Sunca, pa čak i mnogo više od toga.
Poznate crne rupe
Artistkička ilustracija
Cygnus X-1: crna rupa zvezdane mase i izvor rendgenskih zraka. Udaljena je od nas oko 6.500 svetlosnih godina. Zapravo radis se o binarnom sistem koji sadrži plavu superdžinovsku promenljivu zvezdu i koja je izvor rendgenskih zraka i za koji se smatra da je crna rupa. Dakle to je crna rupa sa upitnikom na kraju.
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=117933557 Kako je snimljena vrna rupa
Sagittarius A*: supermasivna crna rupa u srcu Mlečnog puta. Leži u pravcu sazvežđa Sagittarius (Strelac). Ova crna rupa ima masu od oko 4 miliona Sunaca.
M87: Eliptična galaksija sa crnom rupom u svom središtu. Rupa ima masu od 3,5 milijardi masa Sunca. Crna rupa je okružena diskom pregrejanog materijala. Ima mlaz usijane materije koja struji od crne 5.000 svetlosnih godina daleko u prostor.
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=5821706
Centaurus A: To je džinovska spiralna galaksija u pravcu sazvežđa Centaurus (Kentaur). Ima neverovatnosnažno aktivno jezgro. U njenom središtu je crna rupa mase 55 miliona Sunca. Iz nje izviru dva mlaza materijala koji se udaljavaju od galaksije ogromnom brzinom milion svetlosnih godina daleko.
Ogroman gravitacioni uticaj crne rupe iskrivljuje prostor i vreme u bliskom susedstvu. Što se više približavate crnoj rupi, vreme teče sporije. Materijal koji se previše približi crnoj rupi biva usisan i nikada ne može da pobegne.
Materijal spiralno ulazi u crnu rupu kroz akrecioni disk - disk gasa, prašine, zvezda i planeta koji padaju u crnu rupu.
„Tačka bez povratka“ oko crne rupe naziva se „horizont događaja“. Kada neko telo pređe horizont događaja upada u crnu rupu i ne postoji sila koja bi ga iz nje izvadila.
Ideja o postojanju crne rupe potiče iz 18. veka, ali se dugo smatrala za matematički kuriozitet sve doka 1964 nije pronađena prva crna rupa. Bila je to crna rupa u sazvežđu Cygnus (Labud)
Crne rupe ne emituju zračenje same. One se detektuju zračenjem koje se emituje dok se materijal zagreva u akrecionom disku, a takođe i gravitacionim efektom crne rupe na druge obližnje objekte (ili svetlost koja prolazi pored).
Ovde potražite činjenice i o drugim telima: