ponovo objavljeno 13.1.2023.

Kada nisu ratovali stari Grci su razmišljali o raznim važnim stvarima: da li je čovek brži od kornjače, od čega je napravljen svet, šta je to ništa, da li odapeta strela leti, postoji li mnoštvo ili je sve jedno, da li je kretanje moguće, i tako dalje i tako dalje, a među najvažnijim pitanjima bila su gde se nalazi Zemlja i kakvog je oblika. Evo o tome ćemo.

Pitagorejci su našli da je kugla najsavršenije geometrijsko telo pa su zato verovali da i Zemlja ima takav oblik i da se nalazi u središtu nebeskog svoda koji se sastoji od raznih sfera.

	Aristotel, 384-322

Toliko od pitagorejaca. Posle njih dolazi Aristotel. Niko nije bolje od njega umeo toliko lepo i ubedljivo da objasni gde je Zemlja.

- Sve što je teško, kaže Asristotel, teže centru sveta. Zato kamen pada kada ga bacimo. Pa i Zemlja bi padala da se već ne nalazi u centru. Zemlja je dakle u centru sveta.

Ima li šta logičnije od ovoga? Pa, ako ne znate za masu i gravitaciju kao što stari Grci nisu znali, onda nema. Dalje, kaže Aristotel: Zemlja je nepomična jer da se kreće onda bi se menjalo rastojanje između nje i zvezda, što nije slučaj (zapravo jeste, samo je neprimetno malo u odnosu na ogromne razdaljine zvezda). Sem toga, Zemlja ne rotira jer da je drukčije tlo bi nam se izmicalo ispod nogu kad god bi smo skočili. Ovo je sasvim logičan zaključak ako, kao i stari Grci, ne znate za inerciju.

Aristarh, 310-230

Zatim dolazi Aristarh sa Samosa koji je izračunao da je Sunce mnogo veće od Zemlje pa mu je bilo sumnjivo da tako veliko telo kruži oko malog i zato je tvrdio suprotno. Nije baš naišao na razumevanje i sasvim bi se izgubio u istoriji da se nekih skoro dve hiljade godina kasnije nije utvrdilo da je u pravu. Uglavnom u njegovo vreme bilo je prihvaćeno da je u centru svega postojećeg Zemlja pa je taj sistem dobio naziv geocentrični (Gea = Zemlja, je li). Problem sa tim geocentričnim sistemom sveta bio je što se nije poklapao sa opažanjima. Pogledate crtež, pogledate nebo i vidite da planete nisu tamo gde bi trebalo da budu. Neki (Apolonije, Hiparh, Ptolomej...) su stvar pokušali da reše uvođenjem epicikla. A epicikl je krug po kome se kreće neko telo s tim da se sam epicikl kreće oko Zemlje. Komplikovano, ali ipak može da objasni recimo retrogradno kretanje planeta, tj. pravljenje petlje po nebu posmatrano sa Zemlje.

To je otprilike bilo sve od starog veka po pitanju gde je Zemlja. Narednih hiljadu godina o tome nije bilo rasprave jer su na vlast došli hrišćanski mudraci sa svojim metodama (naročito sa metodama).

- Gospod je – učili su oni - stavio Zemlju u centar nebeskog svoda i nema šta tu više da se raspravlja. Nemoj da bi neko pomislio drugačije jer će se sresti sa mukama strašnim i to još za života. Sem toga, Zemlja je ravna.

Nešto kasnije su odustali od oblika Zemlje, a zatim i od centralnog položaja Zemlje u svemiru, samo to je bilo posle. Pre toga (15 / 16 vek) Nikoli Koperniku je bilo čudno to da se sve vrti oko Zemlje, ali on je bio pomalo stidljiv čovek. Nekako, pošto je i sam bio sveštenik nije mu bilo prijatno da kalja ugled crkve i govori suprotno od njenog učenja, pa je svoje shvatanje položaja Zemlje zabeležio u knjigu koju nije dao da se štampa sve do pred sam kraj života i to bukvalno.

Kopernik, (1473-1546)

Njegov sistem sveta se zove heliocentrični jer je u centru Sunce (Helios, je li). Istina to nije baš sasvim njegov sistem pošto ga je zapravo izmislio Aristarh.

Problem s Kopernikovim sistemom je što ima grešku. Ideja je bila dobra, ali u praksi sistem nije funkcionisao jer se planete nisu nalazile tamo gde bi trebalo. Nije to odstupanje bilo veliko, ali nije se moglo ni zanemariti. Drugim rečima, sistem nije bio dovoljno ubedljiv.

Tiho Brahe, 1546-1601.

I tako dolazimo do osmatračkog genija Tiho Brahea. Njegova strast ka posmatranju imala je razmere nastranosti. Čovek je samo Mars dvadeset godina posmatrao i beležio njegovo kretanje, a gde su još i druga nebeska tela. Bio je zbilja sjajan osmatrač, najbolji i najveći do tada, samo imao je neke konfuzne stavove po pitanju položaja Zemlje. S jedne strane video je da nešto nije u redu sa zvaničnim crkvenim stavom o tome, a s druge nikako nije mogao da prihvati da se Zemlja okreće oko Sunca. Ona mu je delovala nekako suviše velika i glomazna da bi se kretala. Hm, vek ranije neko je rekao kako bi se Zemlja, tako velika, raspala kada bi morala da se kreće. Tada je Kopernik primetio da bi problem bio mnogo veći ako bi se zvezde morale kretati oko Zemlje. Da bi za 24 časa napravile jedan krug oko Zemlje morale bi da idu besomučnom brzinom. Brahe je međutim smatrao da su zvezde neka eterična tela kojima ne bi problem bio da jure tako velikim brzinama.

Uglavnom, smislio je svoj sistem po kome je Zemlja u centru, Mesec i Sunce kreću se oko nje, a ostale planete oko Sunca. Ceo taj sistem obavijen je sferom zvezda.

Kepler, 1571-1630.

Taj, Braheov sistem sveta, je ujedno bio i poslednji pogrešan sistem koji je kreirao neki od velikana astronomije. Nakon Brahea na scenu je stupio Kepler koji je konačno otkrio zakone kretanja planeta, pa time i da se one ne kreću kružnim, već eliptičnim putanjama – što nije znao Kopernik. Posle je došao i Njutn koji je otkrio zakon gravitacije i konačno se sve lepo složilo i uklopilo i astronomi su mogli vrlo precizno da odrede tačne položaje planeta hiljadama godina u prošlosti ili budućnosti.

Karon

Razime: ovako je to išlo: jednostavan geocentrični sistem, pa odna sledi jednostavan heliocentrični, pa geocentrični sa epiciklima, pa onda opet heliocentrični sa kružnim orbitama, pa modifikovani geocentrični Tiho Brahea, pa onda moderan helicentrični sistem. E tu sad dolazimo do Andržeja Karona, našeg prijatelja iz Poljske, do beskraja zaljubljenog u Sunčev sistem, koji je deo ove priče ilustrovao odgovarajućim gif animacijama:

Veća animacija, brža (1,5 MB)

Veća animacija sporija (1,5 MB)