Ljudski rod je u celini jedno telo i duša po mom shvatanju. Sad smo po nekom mom ličnom ubeđenju na nivou sredjoškolca. Vikinzi su zarad izvora hrane, novih teritorija pregazili atlantik i prvi posetili tlo Amerike. Nekoliko vekova kasnije Kolumbo se obreo na put tražeći nekakav kraći put do Indije. Čovek je pre 60 godina sleteo na Mesec otvarajući  nam put u Sunčev sistem. Takav put je zahtevao nove tehnologije i inovacije koje su danas našle put i ka običnom čoveku. Osvajanje Marsa je samo stanica na tom putu. On će ljudskom rodu doneti opet novi tehnološki razvoj. Ne bih se osvrtao na Zemaljske probleme poput religije ili ratova. Prosto istraživački duh čoveka te kategorije ponašanja ne prihvata kao osnovne norme iako je generalno to delovanje čoveka "normalno".

 

Čovek kao jedinka mora da se otisne dublje u Sunčev sistem i na kraju ka zvezdama. Mars... Pa očigledno je on samo još jedna stepenica koju je neophodno ostaviti iza sebe osim ako nećemo da opet maštamo o nekoj ivici sveta gde sve što dođe tamo pada nepovratno u bezdan. Zemlja? Uvek će biti naš dom. Naravno. Jedino ko je u stanju da život na Zemlji uništi je Sunce i nekakva kometa ili asteroid. Doduše tako velika tela u Sunčevom sistemu imaju svoj put, a ona koja nisu njegov deo retko svraćaju u naš komšiluk.