Evo šta je napisao

Goran Stanković

Pozdrav,

Iskustvo odlaska na Mars je ponavljanje dva iskustva koja oblikuju civilizaciju, razvoj tehnologije i pojam granice. A granice se moraju preći, po svaku cenu, bar je tako bilo do sada u istoriji. 

Odlazak na Mars ne posmatram drugačije nego kao istraživanje i otkrivanje visoko tehnološke civilizacije u koju neminovno hrlimo. Mars kao tehnološka laboratorija. Upravo sa kovidom vidimo koliko znači to iskustvo granice, odnosno krize. Iako se tehnologija RNK vakcine razvijala još od početka milenijuma, tek je kriza dovela do razvoja vakcine za „nemoguće“ kratko vreme. Mislim da je Mars takođe granica i kriza, i da će čovek poslati ljude na njega, verovatno tek posle sredine veka i po ceni, kako smatraju, između 500 milijardi i bilion dolara. Zbog ispitivanja tehnologije, nacionalnog ponosa, inata ili čega god. 

Ali, istovremeno je Mars i konačna granica ljudskih mogućnosti, telesnih pre svega. Sve je očiglednije da čovek nije sposoban telesno, verovatno i mentalno, za svemir. I ne možemo se pouzdati u „večni napredak nauke i tehnologije“. Praktično  je nezamisliva ljudska misija na Titan, recimo. A ukoliko i možemo spekulisati o tehno-genezi, „poboljšavanju“ ljudi tehnologijom, veoma bi naivno i glupo bilo, na kraju, misliti da možemo čak i naslutiti mentalni sklop tako „poboljšanog“ čoveka, i njegove želje i namere, tako da će "čovek-egzoskelet", ako ga i bude, današnjem čoveku biti „onaj drugi“, nesaznatljivi tuđin. Ta krajnja granica, koju nećemo preći, naše je telo, i ova invazija na Mars bi mogla biti, paradoksalno, i konačan povratak čoveka na Zemlju i njene probleme. 

Ne verujem da će čovek otići dalje od Marsa. Živ, biološki čovek, naravno. Dalja i dublja istraživanja u svemiru moraju preuzeti veštačka inteligencija i roboti.

Šta je rekao Dragan Tanaskoski

Šte je rekao Zoran Bežanović