Neko može da pomisli da se podigla suviše velika priča oko ove komete? Zar ne vidimo neku svaki dan? I zašto bi se neko opterećivao da ustaje pre svitanja kada imamo toliko lepih fotografija ove komete iz celog sveta.? Evo zašto: ovo je tek četvrti put u poslednjih pedeset godina da sa severne hemisfere možemo lako, slobodnim okom da vidimo jednu sjajnu, pravu „zvezdu repaticu.“ To se ne dešava svaki dan. A utisak i detalji kada se posmatra slobodnim okom ili dvogledom uvek su drugačiji od onoga što vidimo na snimcima. Ovo je prilika da sami doživimo tu retku pojavu i pođemo na put kroz prostor i vreme.
Levo, „Oni se dive zvezdi“, stari engleski vez na kome je, kako sada znamo, zabeležen prolaz Halejeve komete 1066-te godine. Desno, slika M. Grnje koja beleži prolaz komete NEOWise ove 2020-te godine.
Komete su bile džokeri u astronomiji pre teleskopa. Planete su uvek bile pred očima i bilo je jasno da se u njihovom kretanju po nebu krije neka regularnost. Drugačije je bilo sa kometama. Pojavljivale su se na nebu iznenada, neočekivano, obično prividno blizu Sunca, kao pokretne „zvezde“ sa „kosmatim glavama“ i za neke lepim a za neke zlokobnim „repovima.“ A onda su slabile u sjaju, kretale sve sporije, i gubile iz vida. Šta su te komete, odakle su, i kakvo je njihovo mesto u arhitekturi sveta?
Rešenje je došlo krajem 17. veka kada je Njutn pokazao da su u pitanju tela koja se kreću oko Sunca po istom zakonu gravitacije kao i planete, a Halej je po prvi put predskazao povratak jedne komete, one koja je po njemu dobila ime.
Ono što komete čini tako dramatičnim objektima je oblik njihovih orbita oko Sunca koje su vrlo izdužene elipse. Orbita Zemlje je bliska krugu, tako da udaljenost između Zemlje i Sunca varira samo oko 3 procenta. Međutim u slučaju komete NEOWise, kada je najdalje od Sunca, ona je 1800 puta dalje nego kada je najbliža! Takva orbita liči na vrlo izduženu „cigaru“.
Šematski prikaz. Orbita komete NEOWise je izdužena elipsa. Žuto ispunjen krug predstavlja Sunce, a tanki plavi krug orbitu Zemlje. U tačnijoj proporciji Sunce treba da je predstavljeno krugom koji je oko 200 puta manji a velika osa elipse oko 300 puta duža od prečnika orbite Zemlje, tako da je elipsa još izduženija.
Grubo rečeno, komete „padaju“ ka Suncu sa ogromne „visine“. Zbog male ali ne zanemarljive poprečne brzine (zbog ugaonog momenta kako kažu fizičari) tek malo promaše, zaokrenu oko Sunca, i ponovo odlete u hladni i mračni svemir. Tako je kometa NEOWise prišla Suncu bliže od Merkura a kada je bila najdalja od Sunca to je bilo oko 544 puta dalje nego Zemlja.
Zato komete vidimo tek kada priđu Suncu, obično nešto bliže od Jupitera. Na tom rastojanju sunčeva toplota je dovoljna da počne da otapa razne vrste leda na površini a i u unutrašnjosti komete i taj oblak isparenja i oslobođenih čestica prašine mi vidimo kao „komu“, kao „kosmatu glavu“ komete. Kada kometa priđe bliže pritisak sunčeve svetlosti oduva deo tog oblaka u rep i mi vidimo „zvezdu repaticu.“
Ciklus se ponavlja. Kometa odlazi, rep se rasturi, materijal iz glave ponovo zaledi, komet usporava, i ponovo „pada“, ali taj period za koji se vraća obično je dugačak. Kometa NEOWise je prethodni put prošla pored nas pre nekih 4500 godina, ili oko 2500 godina pne. To je bilo doba kada su građene velike piramide egipatskih faraona. Gotovo sva pisana istorija naše civilizacije odigrala se u toku te jedne orbite ove komete u koju sada gledamo!
Šteta što ne može da nam kaže šta je tada videla!
Astronomi su međutim vrlo brzo shvatili da prolazak kometa svom dužinom Sunčevog sistema znači da praktično svaka planeta, a prevashodno Jupiter, ima merljivi efekat na njihove orbite. Gravitacija drugih planeta menja orijentaciju i oblike kometskih orbita, njihove velike i male ose, i naravno njihove orbitalne periode. Iako je kometa NEOWise posmatrana tek nekoliko meseci, astronomi su već zaključili da je zbog privlačenja drugih planeta došlo do promene u njenoj orbiti. NEOWise će ovog puta otići na još veće rastojanje od Sunca, čitavih 720 puta dalje od rastojanja Zemlja-Sunce, a vratiće se tek za otprilike 6800 godina!
To doba je dalje u vremenu od epohe „Zvezdanih staza“ nego što je ta epoha dalje u vremenu od nas. Da li će naša civilizacija tada i dalje živeti na Zemlji ili ćemo krstariti bar našim kvadrantom Galaksije? Na šta će svet ličiti? To ne znamo, ali kao što je sigurno da kamen bačen uvis pada nazad, sasvim sigurno znamo da će se i ova kometa vratiti. Znamo kad, iz kog pravca, kojom brzinom.
Sully Prudhomme (1839 – 1907), dobitnik prve Nobelove nagrade za književnost. |
Prof. Dr. Radovan Danić (1893-1979), prvi i dugogodišnji upravnik Narodne opservatorije na Kalemegdanu i predsednik Astronomskog društva „Ruđer Bošković“. |
Dobitnik prve Nobelove nagrade za književnost bio je sada malo poznati francuski pesnik po imenu Sili Prudom (Sully Prudhomme). Kritičari smatraju njegovu poeziju formalnom i melanholičnom, zbog njegovog interesa za teme iz filozofije i nauke. Međutim gledajući širom otvorenih očiju ogroman zamah nauke u 19. veku Prudom je napisao i jedan sonet, sa naslovom “Le rendez-vous,” koji od interesa za nas ovde jer u njemu je glavni lik jedna kometa. Pre više od pola veka taj sonet je preveo na naš jezik jedan vojni hirurg i astronom amater, profesor dr. Radovan Danić.
Poslovično je teško prevoditi poeziju i profesor Danić je ovde odabrao sadržaj ispred forme. Ljubitelji francuske poezije možda će podići obrve, ali za ljubitelje astronomije to ima perfektnog smisla. Jer i u našem brzom dobu gde neprekidno zvone emejl, tviter, i tekst poruke, staromodno mirni, tihi utisci Sili Prudoma jednako su istiniti kao i u njegovo vreme. Ostavimo elektroniku i oslušnimo još jednom tišinu sa kometom na horizontu.
Sili Pridom „Sastanak“
„Dockan je, a zvezdar istrajno stražari na svojoj kuli i po nebu, na kome trne poslednji šumor, traži zlatna ostrva i očima uprtim u mrak gleda u beskonačnost.
Odjednom primećuje neku kometu. Naknadnim računima određuje joj tačnu putanju i pronalazi da će se ona vratiti ponovo kroz hiljadu godina.
I kometa će se doista vratiti. Ni jednim korakom ni u jednom magnovenju ona ne sme obmanuti večnu nauku.
Ljudi će biti i proći – čovečanstvo čeka. Oko se menja, ali straža je pouzdana; pa čak ako nje i ne bude, kad se kometa vrati, sama istina će stražariti na kuli!“
Prevod prof. Dr. Radovana Danića, „Vasiona“ VII, 1959, broj 3, str. 64.